Izvor: RTS, 19.Jun.2015, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove metode za napredak dece obolele od autizma
Zahvaljujući takozvanoj ABA metodi, mnoge porodice u svetu iskusile su da su mogući i učenje i napredak njihove dece obolele od autizma. Primenjenu analizu ponašanja u Beogradu je predstavio britanski doktor Nil Martin. Roditelji u Srbiji se nadaju da će taj pristup postati i deo našeg sistema.
Učenje u školi, učenje kod kuće i do 40 sati nedeljno, osnovni je cilj primenjene analize ponašanja ili >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ABA metode. Upornost i istrajnost je ono što treba roditeljima čija deca boluju od autizma.
"Ne tvrdimo da je ABA jedini odgovor, ali nam se čini da ova metoda pruža najtemeljnije odogovre na ono što nas najviše muči. To je problematično ponašanje, nemogućnost socijalizacije, nemogućnost brige o sebi. Na kraju krajeva, velike pomake u učenju deca ostvaruju zahvaljujući pripremi kroz ABA metod i to je ono što je za nas najvažnije", kaže Olivera Milenković koja je roditelj deteta obolelog od autizma.
Doktor Martin zaslužan je za uvođenje ove metode u britanski sistem i, kako kaže, tamo su ostvareni značajni pomaci.
"Prvo morate da imate resurse koji mogu to da podrže. Oni koji treba da sprovode ovaj program moraju biti dobro obučeni. Moramo biti sigurni da su u potpunosti razumeli o čemu je reč", napominje doktor Nil Martin.
U komšiluku ova metoda primenjuje se već pet godina. Ali, kao i svaki početak, ni njihov nije bio lak. Posebno roditeljima.
"To je zahtevna metoda i za njih, jer to što terapeut proceni da se tako mora postupati to moraju oni primenjivati, tu nema parnim danom ću raditi, a vikendom neću ili kod bake ću drugačije a tu ću drugačije, a u školi ću drugačije. To je dosledno, vrlo dosledno", smatra profesorka Jasmina Frej Škrinja sa Edukacijsko-rehabilitacijskog fakulteta u Zagrebu.
O značaju ABA metode svedoči i Lejla Buturović iz nevladine organizacije "Edus" iz Sarajeva.
Buturovićeva ističe da su roditelji prezadovoljni i da je jedini problem taj što ima oko 140 roditelja na čekanju, koji ne mogu svoju decu da uključe u rad, s obzirom na to da je za ovu metodu velika zainteresovanost.
Zvaničan podatak o broju dece obolele od autizma u Srbiji ne postoji. Zna se samo da se na svakih 150 mališana rodi jedno dete sa autizmom. Ukoliko ova metoda počne da se primenjuje i kod nas, važno je ne zaboraviti nikog od njih.
"Stvar je u tome da nama nije cilj elitizam, da to mogu samo oni koji mogu da plate, pa da to jednog dana bude isključivo privatna praksa. Onda opet nismo ništa uradili, jer onda opet samo oni roditelji koji mogu da podnesu tu vrstu finansija da tu vrstu blagodeti svojoj deci priušte. Cilj jeste da to bude masovnije i jeste cilj da ta medota profunkcioniše, da taj pristup bude tamo gde ima najviše te dece", podseća doktorka Gordana Nikolić iz Društva defektologa Srbije.
Obučenost, dobra volja, ali pre svega pomoć države, potrebni su da bi ovaj način učenja zaživeo i kod nas. Zato roditelji s nestrpljenjem očekuju da se i njihovoj deci pruži šansa za napredak.
