Izvor: RTS, 14.Maj.2012, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova strategija za bolje obrazovanje
Prvi rezultati Nacionalne strategije obrazovanja do 2020. godine, trebalo bi da se vide već za tri godine, tvrde njeni tvorci. Strategijom treba da se poveća broj visoko obrazovanih, što će se postići usmeravanjem dece još od predškolskog obrazovanja, preko upisa za srednje škole, do fakulteta.
U emisiji Oko o Nacionalnoj strategiji obrazovanja do 2020. godine govorili su profesor Tinde Kovač Cerović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete i nauke, Vlastimir Matejić, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jedan od koordinatora izrade strategije i Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Više od 200 strana strategije izazvalo je veliki broj primedbi, pre svega kada je reč o finansiranju obrazovanja, tržišne potrebe za kadrovima i obrazovanju nastavnika.
Autori strategije se zalažu za poboljšanje nastavnog kadra, bolju infrastrukturu, jednaka prava na školovanje za sve. Strategija definiše okvir kojim bi od jaslica do doktorskih studija obrazovanje u Srbiji trebalo da doživi drastičnu promenu.
Tinde Kovač je objasnila da je ova strategija, za razliku od dosadašnjih, sveobuhvatna i čini okvir koji povezuje sve delove u jednu celinu. Ona prevazilazi, kako Kovačeva tvrdi, jedan politički mandat.
Prema njenim rečima neki aspekti ove strategije će moći da budu završeni do 2020. godine, ali neki neće.
Matejić je podsetio da je javna rasprava o novoj strategiji dobro prošla i da je doprinela da javnost shvati da je strategija bitna koliko za društvo, toliko i za pojedince.
Antić međutim smatra, da javna rasprava nije bila dovoljno dostupna i transparentna, da nisu mogli da je komentarišu svi nastavnici ni roditelji i da je veliki nedostatak to što ne postoje zapisnici sa svake javne debate na sajtu ministartva.
Kovačeva je na to odgovorila da je u izradi ove strategije učestvovalo četrdesetak stručnjaka, više od 200 zainteresovanih kritičara koji su je komentarisali i tako doprinosili njenoj izradi kao i strani recezenti.
U javnosti je predstavljano da ova strategija ima za cilj da za osam godina 38,5 odsto populacije između 30 i 34 godine ima fakultetsku diplomu.
Matejić je objasnio da to ne znači da će 38,5 odsto populacije imati fakultetske diplome, nego da strategija planira da taj procenat đaka koji budu završavali školovanje u vreme koja obuhvata strategija ima visoki stepen stručne spreme.
Strategija bi trebalo da doprinese da se deca usmeravaju ka tom putu od predškolskog obrazovanja, preko upisa za srednje škole, do fakulteta.
"Trebalo bi u narednih desetak godina napraviti promenu i učiniti da se više đaka upisuje u gimnazije, a manje u srednje stručne škole", rekla je Kovač, i napomenula da bi đake trebalo tako da usmeravaju i škole i roditelji.
Ne "otimati" decu iz srednjih škola
Antić je prigovorio da nije pravi način "otimati" decu iz srednjih škola i terati ih u gimnazije, posebno ne iz onih srednjih škola koje su dobre i nakon kojih učenici upisuju dobre tehničke ili pravne i ekonomske fakultete.
Kovač je objasnila, da se to odnosi na neke davno prevaziđene srednje škole koje i dalje postoje u našem obrazovnom sistemu samo zbog istorijskog nasleđa, a čije je postojanje besmisleno.
"Srbija bi trebalo da postane zemlja u kojoj će se delatnosti zasnivati na znanju, a to zahteva jače škole", rekao je Matejić.
Prema njegovim rečima veliki broj dece koja završe srednje stručne škole upisuju visoke škole, samo zato što ne mogu da pronađu posao na tržištu rada, a da pri tome nemaju dovoljno jaku osnovu da visoke škole i završe.
Matejić kaže da bi srednje stručne škole morale da osposobe učenike za tržište rada.
Sa druge strane, Kovač smatra da je zbog toga neophodno da postoje i lokalni i stručni saveti koji bi procenjivali koji profili i koja zanimanja za koji deo zemlje fale kako bi se ispravio disparitet kvalifikacija i tržišta rada.
Matejić je rekao da je kao prvi i fundamentalni cilj strategije utvrđen kvalitet obrazovanja, na šta prvenstveno utiče kvalitet nastavnog kadra, što je takođe obuhvaćeno ovom strategijom. Na kompetentnosti nastavnika bi trebalo da se radi licencama, pripremama za staž, utvrđenim napredovanjem nastavnika od vrtića, pa sve do visokih škola.
Antić je primetio da u Srbiji postoji oko 30.000 nastavnika i da će strategija verovatno u tom delu naići na veliki otpor.
"Ne predviđaju se prekvalifikacije i dokvalifikacije. Plata nastavnika je takođe veoma bitna, a na nju ne može da utiče strategija. Zbog malih plata je veliki broj nezadovoljnih nastavnika", istakao je Antić.
Matejić je rekao da strategija predviđa da se za obrazovanje odvaja 6,5 odsto BDP-a.
"Ako Srbija hoće razvoj, jedino u šta može da uloži, s obzirom da nema naftna polja, je obrazovano stanovništvo".
Kovačeva je rekla da je strategijom predviđen sistem nagrađivanja i napredovanja nastavnih kadrova, ali da do sada nije bilo sredstava u budžetu za to.
Matejić je rekao da će se prvi efekti strategije videti već nakon tri godine, odmah po njenom usvajanju i to na polju inkluzije, taleneta, akademaca. Nova strategija takođe planira da srednje obrazovanje u Srbiji postane obavezno.
