Izvor: Politika, Fonet, 26.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova radna mesta za invalide
Predlog zakona poboljšava položaj ove kategorije stanovništva, ali još dosta toga treba uraditi na polju obrazovanja i društvene podrške
Zorica Milojević iz Kraljeva, iako se posle udara groma otežano kreće, uspela je da završi Ekonomski fakultet, odradi pripravnički staž i da se, osam godina kasnije, zaposli. Kaže da je put do radne knjižice bio poprilično težak, jer se poslodavci nerado odlučuju da zaposle invalide.
– Konkurisala sam za mnoga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radna mesta, za neka se nisam usuđivala da predam dokumentaciju, jer su poslodavci tražili „vidru”. Imala sam sreće da se zaposlim u Kulturnom centru „Ribnica” na mestu rukovodioca finansijske službe, gde me je dočekao sjajan kolektiv i razumevanje direktora. Vremenom kolege su se navikle na moje fizičke mogućnosti – objasnila je Zorica Milojević.
Ona je jedna od preko 700.000 osoba sa invaliditetom, koliko ih ima u Srbiji. Krajem prošle godine Nacionalna služba za zapošljavanjeje procenila da njihova stopa nezaposlenosti iznosi 74,5 odsto. S druge strane, malo je preduzeća u kojima postoji neki vid politike zapošljavanja osoba sa posebnim potrebama. Međutim, u skupštinskoj proceduri nalazi se predlog zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom kojim će njihovo zapošljavanje postati obavezno.
– Prema predlogu zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom,obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih biće da zaposli i određeni broj osoba sa invaliditetom. Tako će onaj poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih biti obavezan da u radni odnos primi jednu, a onaj koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da posao pruži za najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih 50zaposlenih da zaposli po jednu takvu osobu – objasnio je za „Politiku” Vladimir Pešić, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku.
Ako poslodavac ne bude sprovodio zakon, odnosno ne zaposli onoliko osoba sa invaliditetom koliko je predviđeno,biće kažnjen. Moraće da plati penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu i to za onoliko osoba sa invaliditetom koliko je po zakonu morao da zaposli.
– Tako ostvarena sredstva predstavljaju prihod budžetskog fonda i koriste se za podsticanje zapošljavanja, profesionalnu rehabilitaciju i posebne oblike zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom– dodao je Pešić.
Uska lepeza struka u kojima mogu da rade, loša priprema radne sredine na njihov dolazak, arhitektonske barijere, ali i nizak nivo obrazovanja osoba sa invaliditetom veoma često su uzrok njihovog nepovoljnog socijalnog položaja. Naime, najveći broj invalida ima prvi i drugi stepen stručne spreme, dok je sa šestim i sedmim stepenom 550 osoba.
– Mali broj osoba sa invaliditetom je zaposlen na otvorenom tržištu rada. Veliki problem je obrazovanje, ali se to u poslednje vreme menja, pa je sve više onih koji upisuju fakultete. Na taj način će se širiti profili zanimanja. Kombinacija dva faktora, nedovoljan servis podrške i stepen obrazovanja, po mom mišljenju, razlog je visokog stepena nezaposlenosti – istakao je Željko Ilić, izvršni direktor Foruma mladih sa invaliditetom, i dodao da postoji spremnost biznis sektora da zaposle osobe sa invaliditetom, ali i da je za to potrebno stvoriti posebne uslove.
Novim zakonom je propisano i da se pod profesionalnom rehabilitacijom osoba sa invaliditetom podrazumevaju programi kojima ćese osposobljavati za odgovarajući posao,zapošljavanje, napredovanje u zaposlenju ili promene profesionalne karijere.
„Komercijalna banka” jedna je od retkih firmi koja ima u radnom odnosu osobe sa invaliditetom. Kako je objasnio Goran Milićević, izvršni direktor ove banke, oni su raspoređeni na poslovima na kojima fizički hendikep njihovih kolegane utiče negativno na obavljanje poslova na koje su raspoređeni, s obzirom na to da je reč o pretežno intelektualnom radu.
– Tako oni u sektorima u kojima rade (informaciona tehnologija, služba reklamacija, knjigovodstvenih evidencija, administracija...) daju svoj puni doprinos uspešnom poslovanju banke. Njihovi rezultati rada su u okvirima rezultata njihovih kolega koje nemaju hendikep – zaključio je Milićević i dodao da „Komercijalna banka” radi na tehničkim uslovima za normalan dolazak, rad i odlazak sa posla ovih kolega, ali i klijenata.
Takođe, deset osoba sa različitim tipovima invaliditeta angažovala je i „Delta Maksi grupa”. Uglavnom je reč o osobama sa telesnim invaliditetom, a raspoređeni su u maloprodajnim objektima na pozicijama kasira, prodavca izlagača, prodavca na odeljenju pekare, higijeničara...
– Još dve osobe su u fazi prikupljanja potrebne dokumentacije u cilju angažovanja, a uskoro očekujemo joškandidata – kazala je Sanja Jevđenijević, direktor sektora za ljudske resurse „Delta Maksi grupe”.
Ona je rekla da je u toku prilagođavanje „Tempo centra” na Kvantašu u Beogradu osobama sa invaliditetom. Za sada prilagođeni su toaleti i parking mesta, naručena je staza za slepe osobe, a u toku je i priprema za adaptaciju info-pulta.
–Vodili smo računa o prilagođavanju opreme i sredstava za rad za osobe kojima je to bilo potrebno. Uz saradnju sa Forumom mladih sa invaliditetom preduzeli smo korake da obezbedimo odgovarajući prevoz za osobe sa invaliditetom kojima je neophodan prevoz od kuće do posla. U toku je i edukacija i trening zaposlenih u ljudskim resursima, kao i menadžera maloprodajnih objekata. Zaposleni se dobro snalaze na pozicijama na koje su raspoređeni i za koje su obučeni, a ukoliko i postoje određene poteškoće rešavaju se odmah uz pomoć menadžera objekta ili sektora za ljudske resurse – objasnila je Sanja Jevđenijević.
Višnja Dugalić
[objavljeno: 27/01/2009]
