Izvor: Politika, 04.Jul.2012, 19:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova čestica – božja ili nije?
U energetskom području gde bi trebalo da se krije neuhvatljivi Higzov bozon, u CERN-u uočen nepoznati delić materije
Da li je najneuhvatljiviji begunac najzad dolijao? Sasvim je izvesno da su fizičari u najsavršeniju visokotehnološku krletku uhvatili nepoznatu česticu za koju se naknadno može ispostaviti da je dugo proganjana „božja čestica”.
Upravo su to obznanili, posle višegodišnje potrage, istraživači uposleni na dve veoma moćne mašine (detektori), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa akronimima CMS i ATLAS,ukopane u hodnicima kružnog oblika, dublje od sto metara pod zemljom, u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), na razmeđi Švajcarske i Francuske. Sićušni delić materije uočili su u energetskom području gde bi trebalo da se krije Higzov bozon.
Na nedavnom naučnom razmatranju, čiji su učesnici hiljadama kilometara bili udaljeni jedni od drugih (Ženeva i Melburn), saopšteni su rezultati prikupljeni do 12. juna. U ogledima na CMS-u zabeležen je, stručnim jezikom kazano, povećan broj događaja koji odgovaraju masi od približno 125 gigaelektronvolti. Smatra se da je taj signal posledica raspada do sada neregistrovane čestice.
Duže od četiri decenije traje potraga za „nedostajućom karikom” u zamišljenoj tapiseriji svekolikog kosmosa. Uoči li se ikakav vidljiv trag, a bilo je nekih nagoveštaja, to bi trebalo da bude uverljiva potvrda da je Higzov bozon izvorište mase za sve ostale koje se nazivaju osnovne ili elementarne.
Zamisao da takva čestica uopšte postoji potekla je iz uma Pitera Higza, sa Univerziteta u Edinburgu, a naziva se još „skrivena simetrija”. U protekle dve godine nakupilo se dovoljno podataka koji su, pretpostavlja se, ukazivali da su uporni hajkači nadomak cilja. Iz dva ogromna detektora (ima ih ukupno četiri), u naučne časopise i javna glasila pristizale su najave da je na pomolu veliko otkriće. (Matematički proračuni na temelju poznatih činjenica i teorijskih predviđanja ukazuju da verovatnoća da u jednom sudaru nastane „božja čestica”, iznosi jedan prema deset milijardi milijardi).
U nekoliko navrata se očekivalo da je naposletku upala u zamku, i to blizu energije, kako se to stručno kaže, od 125 gigaelektronvolti, što je čini stotinama puta težom od protona! Nepotvrđeni izveštaji upućivali su dakle na zaključak da je započeo poslednji čin drame, još jednom oglašen sredinom juna kada su u javnost procurele naznake veličanstvenog uspeha.
Ogromnu i složenu klopku – Veliki hadronski sudarač (LHC) – naučnici su smestili u kružnom tunelu nadomak Ženeve, dugačkom 27 kilometara. U najčudovišnijoj, najmoćnijoj i najskupljoj mašini (šest i po milijardi dolara), koju je čovek ikad sklopio, sudaraju se dva mlaza protona (delići atomskog jezgra), od kojih svaki dostiže 99 odsto svetlosne brzine (300.000 kilometara u sekundi). To je toliko zapetljano i zahtevno, kao kada biste ispalili iglice s jedne i druge obale Atlantskog okeana da jedna drugu pogode na sredokraći pučine, a prethodno su pomenutim prstenom projurile 5.000 puta u sekundi.
Potom se proučavaju otisci u nadi da će se stići do poslednjeg, krajnjeg i nedeljivog, od kojeg je sve satkano, do a-tomosa kako ga je pre dve i po hiljade godina nazvao Demokrit iz Abdere.
Bude li dovoljno energije, nastaće nove čestice, jer se energija i materija – prema slavnoj jednačini Alberta Ajnštajna (E=mc2) – preobraćaju jedna u drugu.
Iako su predstavnici CERN-a i Fermijeve nacionalne laboratorije (SAD) obelodanili da je nova čestica opažena, niko se ne usuđuje da joj pripiše pridev – božanska. Dugoiščekivana presuda biće danas saopštena.
U oba eksperimenta na Velikom hadronskom sudaraču (LHC), učestvuju dva srpska istraživačka tima (Institut za fiziku, Institut „Vinča” i Fizički fakultet).
Stanko Stojiljković
objavljeno: 04.07.2012
