Izvor: Danas, 07.Nov.2014, 00:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Notarska havarija
Najnoviji predlog Vlade o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu koji se po hitnom postupku našao u skupštinskoj proceduri, neodoljivo me je podsetio na davno izučavana pravila o pomorskoj havariji. Naime, ako me sećanje iz studentskih dana dobro služi, saglasno pomorskom pravu, u slučaju pomorske nezgode odlukom zapovednika broda moguće je pobacati u more jedan deo tereta kako bi brod i preostali teret bili sačuvani.
Kasnije, vlasnici sačuvanog tereta učestvuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << srazmerno vrednosti prevožene imovine u troškovima prouzrokovanim ovim svrsishodnim odricanjem.
Iako ne želim da pravim zloslutna poređenja između novouspostavljene notarske profesije i havarisanog plovila, teško mi je da se oduprem utisku da je naprasno "vraćanje" trideset procenata ostvarene zarade u budžet koje je predviđeno ovim izmenama posledica ničeg drugog do potrebe da se sačuva ostatak vrednosti ugrožene "uzburkanim morem" po kojem prve milje pravi nova branša. Evidentno je naime da je zakasnelo interesovanje za ispražnjene sudske kase prenete u ruke javnih beležnika, izazvano isključivo otporima koji su se (pomalo zakasnelo) pojavili u javnosti. Rezonovanje u skladu sa principom vratimo "trećinu" da ne bi sutra vraćali "većinu", tako se neizbežno nameće.
Jer, ukoliko navedeni utisak vara i ukoliko se hitnim izmenama zakona zaista samo želi uvesti naknadno proučena uporedna praksa kada je reč o fiskalnom aspektu u ovoj oblasti, nemoguće je ne zapitati se o čemu je zapravo ovde reč. Da li o potpunom voluntarizmu, nerazumevanju, neozbiljnosti ili pak nečem drugom? Da li ova naknadno uneta odredba (čije je pozicioniranje u ovakvom zakonu inače sporno) ukazuje na to da se za uporedna rešenja ranije nije znalo? Ili se pak za njih znalo, ali se odustalo od njihove primene u cilju stvaranja sopstvenog modela "maksimalne galantnosti"?
I ko od ljudi odgovornih za finansijske prilike u državi odobrava ovako olako "igranje" brojkama u vreme sveopšte nemaštine i apelovanja da se sa odobravanjem učestvuje u odricanju danas radi boljeg života sutra? Pre svega dva meseca notarima je prepušten celokupan fiskalni prihod po ovom osnovu uz skromnu obavezu plaćanja PDV. Svega dva meseca nakon toga donosi se odluka prema kojoj se "deo kolača" ipak mora vratiti depriviranom vlasniku!
I kako se ovde uopšte opredeljuju cifre na osnovu kojih će se puniti ili prazniti državna kasa? Zašto trideset a ne osamdeset ili petnaest odsto ovog svojevrsnog "povraćaja"? Koji i kakvi kriterijumi su uzeti u obzir u ovoj novoj "matematici"? Da li je neko pre prvog septembra zaista izvršio analizu o kojim iznosima je reč i kolikog priliva se po ovom osnovu država odriče? Da li je neko i sada izvršio analizu o kolikom novcu je reč? I da li će, ukoliko je rađena, ovakva analiza ikada biti dostupna javnosti? Da li će građani ikada saznati koliko novca je iz budžeta preneto notarima i koliki deo novca ovi sada, nakon najnovijih izmena "vraćaju"? Naposletku, da li će, ukoliko je navedeni iznos "jedne trećine" zaista pravilno odmeren, građani ikada saznati za koliko je budžet uskraćen njegovim dvomesečnim neizdvajanjem?
Na samim počecima debate o javnom beležništvu ukazao sam kako je u potpunosti neobjašnjiv način na koji su prihodi po osnovu poverenih javnih ovlašćenja, u potpunosti prepušteni notarima. U vreme kada sam o ovome govorio, čudilo me je kako se o ovoj temi gotovo uopšte ne raspravlja. Danas, kada vidim način na koji se o temi "raspravlja" a još više način na koji se problem "rešava", moje čuđenje je još veće.
Stoga je sve one koji ubuduće budu učestvovali u rešavanju navedenog problema potrebno podsetiti na još jedno, ovaj put više iskustveno, "pravilo" pomorske službe. Potrebno je imati na umu da nemaju sve pomorske nezgode "hepi end". Postoje i brodske havarije kod kojih ni izbacivanje robe, naročito ako je zakasnelo i količinski nedovoljno, ne uspe da spreči potonuće.
Autor je sudija Apelacionog suda u Beogradu
