Izvor: RTS, 20.Apr.2010, 20:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Normalizacija avionskog saobraćaja
Vulkan sa Islanda i dalje preti, ali je sve više aviona na evropskom nebu. Tokom dana obnovljeni letovi sa Češkom, Rumunijom, Mađarskom, Španijom. Putnicima se preporučuje da se o svojim letovima raspitaju pre dolaska na aerodrom.
Posle pet dana nezapamćenog poremećaja vazdušnog saobraćaja, sve više letova je uspešno realizovano.
Periferija oblaka vulkanskog pepela, koji nije vidljiv golim okom, tokom noći će se proširiti na gotovo celu Srbiju, navodi se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Aktuelna merenja stanja zagađenosti vazduha u Srbiji pokazuju da su vrednosti koncentracija čestičnih materija uobičajene.
"Najnovija merenja fizičko-hemijskih karakteristika padavina pokazuju da su PH vrednosti u granicama uobičajenih, a na pojedinim lokacijama i nešto niže. Udeo kiselih padavina tokom godine u Srbiji je od 20 do 30 odsto", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da će RHMZ nastaviti da obavlja fizičko-hemijske analize padavina i da o tome obaveštava javnost.
Sredinom nedelje, u sredu uveče i četvrtak očekuju se nove padavine sa severozapada i severa Srbije, a RHMZ će analizirati njihov sastav, dodaje se u saopštenju.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da oblak vulkanskog pepela nad Evropom ne predstavlja pretnju po zdravlje ljudi, izuzev u oblastima blizu tog vulkana na Islandu.
Predstavnik SZO Karlos Dora rekao je da praćenje kvaliteta vazduha pokazuje da oblak pepela u većem delu Evrope ne dopire do najnižih delova atmosfere i dodao da bi taj oblak mogao da se razredi visoko u vazduhu i više ne bude problem.
SZO je stanovnicima Evrope prošle sedmice savetovala da ne bi trebalo izlaze napolje ukoliko počne da se širi oblak vulkanskog pepela sa Islanda.
Svetska meteorološka organizacija prognozira za naredne dane na Islandu nizak vazdušni pritisak koji bi pomogao da se oblak vulkanskog pepela raščisti.
Avioni sleću i poleću, ali treba još vremena da se saobraćaj vrati na obim uobičajen za vreme dok je vulkan Ejafjalajokul bio samo islandska turistička atrakcija, a ne svetska nevolja.
"Oko tri četvrtine evropskog vazdušnog prostora je otvoreno, što omogućava od pedeset do šezdeset odsto letova. Prognoza je povoljna i malo po malo za nekoliko dana biće uspostavljeno normalno kretanje putnika u Evropi", rekao je Brajan Flin iz "Eurokontrole".
Oživeo je i beogradski aerodrom "Nikola Tesla", ali putnicima se preporučuje da ne polaze u Surčin pre nego što kod avio-kompanija provere da li će određenog leta biti.
"Danas su obnovljeni letovi sa Češkom, Rumunijom, Mađarskom, Tunisom, Švajcarskom i Španijom, a delimično je uspostavljen saobraćaj sa Nemačkom" rekao je direktor aerodroma "Nikola Tesla" Velimir Radosavljević.
Do kraja dana trebalo bi da budu obavljeni letovi - "Jat ervejza" za Podgoricu u 17.25 i 21.35 časova, za Sarajevo u 20. 50 i Skoplje u 21.25 sati.
Strane kompanije trebalo bi da realizuju letove za Soči u 17.20 sati, Bukurešt u 17.25, Tunis u 17.25, Tivat u 18. 55 i Podgoricu u 20 časova.
Tokom popodneva, "Jat" je otkazao letove za London i Stokholm, što je učinila i "Alitalia" za svoj let ka Rimu. Kompanija "Niki" pomerila je svoj let od podneva, a polazak je predviđen u 22.35 sati.
Otkazani su večernji dolazni letovi za Beograd nemačke "Lufthanse" iz Frankfurta i Minhena, dok je potvrđen let iz Praga u 23.20 sati.
Tokom popodneva zabeležena je izuzetna popunjenost aviona na letovima za Barselonu, Istanbul i dva leta za Moskvu, navedeno je u saopštenju.
Posle pet dana čekanja putnici uspevaju da se domognu željenih odredišta.
Brisel odbacuje kritike da je odluka o zabrani letova bila preterana, kao što kažu avioprevoznici, nervozni zbog finansijske štete koja premašuje milijardu dolara.
"Reći da su ministri saobraćaja morali da reaguju odmah je potpuno suprotno tome kako su stvari organizovane u Evropi. Takve odluke su u rukama nezavisnih stručnjaka", kaže evropski komesar za saobraćaj Sim Kalas.
Evropski proizvođač aviona "Erbas" nije, međutim, utvrdio nikakve neregularnosti pošto je završio probne letove nad Francuskom i Nemačkom.
Da bi vreme neletenja brže prošlo, aerodromsko osoblje u Pragu osmislilo je da putnike zabavi pokazujući im delove aerodroma u koje inače nemaju pristup, a na Tajvanu se jedan mladi par iz Slovačke - venčao.
Rođaci su kod kuće ceremoniju pratili preko interneta. Britanci, čiji su aerodromi još zatvoreni, vraćaju se u domovinu brodom kraljevske mornarice.
Putnici su kako su znali i umeli stizali do španske luke Santander, odakle će, zajedno sa britanskim vojnicima koji se vraćaju iz Avganistana, oko četrdeset sati putovati do domovine.
Zatvaranje i otvaranje našeg vazdušnog prostora biće u skladu sa evropskom kontrolom letenja iz Brisela, a kako sada stvari stoje naša zemlja nalazi se u takozvanoj "mekšoj zoni", gde uticaj vulkanske prašine neće znatnije uticati na letove.
Međutim, veliki je problem što mnogi koji hoće da odlete za Ameriku iz Srbije za sada mogu koristiti samo južne aerodrome, Rim, Barselonu, Madrid, Atinu, Abudabi, Larnaku, Istanbul.
Nove aktivnosti vulkana
Tri kratera islandskog vulkana i dalje izbacuju pepeo, ali je oblak manje gust, što znači da je ostalo manje pepela u kraterima, saopštila je islandska policija.
Britanska avio-služba upozorila je da novi oblak vulkanskog pepela kreće prema glavnim vazdušnim putevima, zbog čega je aviokompanija "Britiš ervejz" obustavila lokalne letove, dok je istovremeno nekoliko zemalja ponovo zatvorilo aerodrome posle jučerašnjeg otvaranja ili je smanjeno korišćenje vazdušnog prostora.
Najveći britanski aerodromi su zatvoreni, a čak i tamo gde su otvoreni, letovi su ograničeni, kao što je slučaj sa aerodromima i Škotskoj, u Edinburgu i Glazgovu.
Tri leta krenula su jutros sa amsterdamskog aerodroma "Šipol" ka Njujorku, Šangaju i Dubaju, a "Lufthanza" je saopštila da je više njenih aviona poleteo iz Frankfurta još sinoć.
"Lufthanza" će poslati 140 aviona van teritorije Nemačke radi povratka svojih građana sa nekih evropskih destinacija
Poljska, koja je juče otvorila svoja četiri aerodroma, danas ih je ponovo zatvorila, a zatvorila je za saobraćaj i svoj severni vazdušni prostor za tranzitne letove, zbog oblaka pepela.
Mađarska je zatvorila deo svog zapadnog vazdušnog prostora ispod 6.000 metara zbog veće koncentracije vulkanskog pepela, dok je Irska zbog vremenskih (ne)prilika produžila zabranu letenja.
Italija je otvorila svoj vazdušni prostor u 6 ujutru, a u Francuskoj su otvoreni pojedini aerodromi kako bi se formirao vazdušni koridor za Pariz.
Počeli su i prvi letovi iz Azije za Evropu većinom u južne vazdušne luke, a neki se obavljaju i preko Rusije.
Preporuke Evropske komisije za poseban vizni režim
Evropska komisija je preporučila evropskim zemljama da primenjuju posebna izuzeća za putnike čije su vize istekle ili nemaju vize, a blokirani su na aerodromima zbog poremećaja u vazdušnom saobraćaju nakon erupcije vulkana na Islandu, objaljeno je na sajtu EU.
"Zatvaranje evropskog vazdušnog prostora od 15. aprila 2010. godine znači da su prekinuta putovanja velikom broju građana trećih zemalja kojima su potrebne vize za boravak ili za tranzit preko teritorije država 'šengena'. Zato se moraju doneti hitne mere kako bi se prevladale različite situacije", piše u saopštenju EK.
Evropska komisija je predložila članicama EU da koriste posebna izuzeća za određene kategorije putnika prvenstveno za osobe koje "imaju vizu za kratkotrajni boravak, a istekla im je 15. aprila ili posle tog" datuma i za osobe koje "nisu nameravale da uđu na teritoriju država članica ali su prisiljene na to".
Prvoj kategoriji putnika će, kako je predloženo, biti omogućeno da ostanu na teritoriji država "šengena" do normalizacije vazdušnog saobraćaja bez produžavanja vize, dok će drugoj grupi putnika biti izdavane vize bez troškova i bez putnog zdravstvenog osiguranja.
Predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek ocenio je da kolaps u avionskom i drugim vidovima saobraćaja, usled širenja oblaka pepela posle erupcije vulkana na Islandu, pogađa sve građane Evropske unije i upozorio da će ostaviti ozbiljne poslednice na neke od privreda Unije.
Poslanici su istakli ekonomski udar koji je ovaj prekid saobraćaja izazvao i predložili da se iz evropskog budžeta izdvoji novac za pomoć vazduhoplovnim kompanijama, a socijalisti, liberali i zeleni složili su se da je ova kriza pokazala neophodnost poboljšanja železničke mreže u Evropi.
.jpg)
