Izvor: Politika, 03.Maj.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noćobdije se češće razbolevaju
Naučnici sugerišu da unošenje kalorija nakon 20 časova i izlaganje veštačkom svetlu noću može loše uticati na metabolizam
Ljudi koji ranije odu u krevet na spavanje i imaju naviku da ustanu ranije ujutru zdraviji su, pokazalo je novo istraživanje korejskih istraživača. U studiju je bilo uključeno 1.600 muškaraca i žena, od 47 do 59 godina, koji su putem upitnika odgovarali da li ustaju ranije ili su noćne ptice. Rezultati su pokazali da 480 osoba sebe smatra „jutarnjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tipom”, 95 njih je reklo da su kasno ležu, a 1.045 osoba ne svrstava sebe ni u jednu od ove dve grupe.
Naučnici su ispitanicima proverili toleranciju na glukozu, bodi mas indeks i veličinu struka i sakupili su potrebne informacije o njihovom zdravlju i životnim navikama, a studiju je objavio časopis o kliničkoj endokrinologiji i metabolizmu „The Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism”. Utvrđeno je da u poređenju sa osobama koje ranije ustaju, ljudi koji to rade kasnije, imaju veću verovatnoću da obole od dijabetesa, a žene su dvostruko više podložnije razvijanju metaboličkih sindroma – visokom nivou šećera u krvi i masnoća i višku masnih naslaga oko struka.
Razlozi za ovakvu pojavu nisu sasvim jasni, ali naučnici sugerišu da unošenje kalorija nakon 20 časova i izlaganje veštačkom svetlu noću može loše uticati na metabolizam.
Potpukovnik profesor dr Tihomir V. Ilić, načelnik Funkcionalne neurološke dijagnostike i Kabineta za neurologiju Specijalističke poliklinike VMA, smatra da je studija koja opisuje rizike po zdravlje koji se odnose na večernje u odnosu na jutarnje tipove usmerena prema opštem principu organizacije bioloških ritmova kod čoveka.
Naime, na svim nivoima organizacije regulatornih sistema organizma, a pre svih nervnog i endokrinološkog sistema, prepoznatljive su cikličke promene aktivnosti. Podela na jutarnje i večernje tipove odnosi se na takozvane cirkadijalne ritmove (približnog trajanja oko jednog dana ili 24 časa).
– Međutim, od pre nekoliko godina upoznate su i genetske varijante koje određuju da li je određena osoba jutarnji ili večernji tip, čime se regulišu i mnoga druga svojstva, pa tako i metabolički procesi, o čijoj sklonosti govori navedena studija. Nije pitanje da li uz adekvatne navike možemo da promenimo naš cirkadijalni obrazac, već da li bi takve promene vodile ka boljem zdravlju: manjem broju nepovoljnih ishoda kao što je metabolički sindrom, gojaznost, šećer i povišen nivo masnoća. Nije nemoguće, a mnogo puta u medicini je viđeno da je reč o rizicima koji se nasleđuju uporedo, tako da promena samo jedne od navika (spavanje – budnost) moguće u potpunosti ne ostavi traga ka ovoj drugoj sklonosti metaboličkom sindromu.
Drugim rečima, moguće je da su „sove” samo obeležene još jednom biološkom „sklonosti” da im nešto krene naopako pre nego „jutarnje „ptičice – ističe dr Ilić.
Istraživanja pokazuju da je najvažnije imati redovan noćni osmočasovni san jer organizam pamti svaki izgubljeni minut sna. To je neophodno kako bi se organizam odmorio, obnovio i zadržao kvalitet kognitivnih funkcija, a dobro je i kao zaštita od visokog pritiska, srčanih oboljenja i dijabetesa.
Danijela Davidov Kesar
-------------------------------------------------
Studija bez praktičnog značaja
Prim. dr Slavko M. Janković, neuropsihijatar iz Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, koji se dugo godina bavi poremećajima spavanja, smatra da pomenula studija nema nikakav praktični značaj.
On ističe da se ovakve studije rade u istraživačke svrhe i uvek daju neki, manje ili više, relevantan rezultat, ali nema sigurne povezanosti između odlaska na spavanje i eventualnog dijabetesa.
– Retko ko se interesuje za zbilja fantastične aspekte spavanja, kao što su: spavanje samo jednim delom ili polovinommozga, dok je druga budna, kako to da mesečari stvarno spavaju, a hodaju ili voze kola i obavljaju manje-više složene aktivnosti (nekoga čak i ubiju ili siluju) i ne sećaju se ničega, a opet kažemo da su spavali. Tu je i aspekt koji govori o tome kako to da neki ljudi mogu da „odigraju” sadržaj svojih snova,dok su svi drugi dok sanjaju potpuno paralizovani, a postoje novi lekovi za lečenje poremećaja spavanja, nove bolesti spavanja... – dodao je dr Janković.
