Izvor: Politika, 15.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noć na svetoj planini
Stotine turista i hodočasnika svake noći pešači do jednog od vrhova Sinaja gde je Mojsije primio Deset Božjih zapovesti
Ogrnuta asurom od kamilje dlake, Olga se pribila uz Ilju. Na horizontu nazubljenom kao testera nazirao se treperavi svetlosni luk. Romantično ushićenje zbog izlaska sunca za nepun minut pretvorilo se u zaprepašćenje. "Bože, kako smo dospeli ovde", uzviknula je kada je shvatila da su pola noći proveli na steni koja se nadvijala nad ambisom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ali osećaj da su na svetom mestu pobedio je strah kod ovog mladog bračnog para iz Moskve. Zajedno sa nekoliko stotina turista i hodočasnika iz celog sveta načičkanih po stenama, nisu samo delili doživljaj rađanja novog dana na visini od 2285 metara. Nalazili su se na istom mestu gde se po biblijskom predanju Bog javio proroku Mojsiju i predao mu Deset zapovesti.
Sa obližnje kapele Svete trojice oglašava se zvono. Sveta liturgija koju služe ruski monasi počela je posle ponoći i polako se bližila kraju. Dvadesetak metara dalje nekoliko mladih ljudi klanja.
"Ovo je sveta planina", kaže Nigerijac Moamer, student engleskog jezika u Kairu, koji je odavno planirao da se sa svojim drugovima dođe na Sinaj. Stoje ispred jedne omanje džamije bez minareta izgrađene 1934. godine. Pita me odakle sam. Kada čuje Srbija, počinje da klima glavom i nabraja: "Bosnija, Kroacija, Jugoslavija". Pedesetak metara niže, na jednoj isturenoj litici, dva katolička sveštenika služe misu za grupu Italijana.
Mojsijeva gora je po Bibliji, Tori i Kuranu sveto mesto za hrišćane, muslimane i Jevreje.
Džebel Musa
Planinski venci Sinaja obasjani jutarnjim suncem ostavljaju utisak Mesečeve površine. Na crvenim granitnim masivima ni traga zelenila. Trinaest vekova pre rođenja Isusa Hrista, Mojsije je na ovom mestu boravio četrdeset dana i noći. U Starom zavetu piše da su sve vreme munje sevale i oganj se dizao sa vrha. Kada se spustio među jevrejski narod koji ga je čekao u podnožju, Mojsiju je lice svetlelo neobičnom svetlošću. U rukama je držao kamene ploče sa Deset Božjih zapovesti.
Džebel Musa, kako Arapi zovu Mojsijevu goru, svakodnevno kao magnet privlači stotine ljudi. Gotovo svako ko je odseo u jednom od hotela na Crvenom moru za tridesetak evra može da ima direktan susret sa istorijom Sinaja dugom više od 3000 godina, na mestu gde se po predanju prvi put u istoriji ljudskog roda Bog javlja i otkriva čoveku.
Udoban autobus sat pre ponoći kreće iz Šarm el Šeika prema pravoslavnom manastiru Svete Katarine koji je u šestom veku izgradio car Justinijan. To je zborno mesto za sve koji kreću put Horiva, kako se još biblijski zove ova vulkanska planina.
"Jeste li svi poneli pasoše", proverava Mido, lokalni turistički vodič zadužen za grupu Srba koja se upustila u ovu noćnu avanturu.
Zbog nekoliko zaustavljanja na policijskim punktovima put od dvestotinak kilometara čini se mnogo duži. Na izlasku iz autobusa svakom daje po baterijsku lampu. Bez ovog rekvizita u mrkloj noći mladog meseca penjanje na Mojsijevu goru može biti i rizično.
"Čula sam da je važno je da stignemo pre svitanja. Ako molitvom i pokajanjem dočekamo izlazak sunca svi gresi biće nam oprošteni", priča jedna gospođa iz grupe.
Na prilazu manastiru velika gužva. Svi stoje i čekaju. "Spremite rančeve i torbe na pregled. Iz bezbednosnih razloga svi moraju da prođu kroz metal-detektor", razjašnjava novonastalu situaciju Mido, kojem je pravo ime Muhamed.
Posle rutinske provere, kao na aerodromima, povorka ljudi sa baterijskim lampama prolazi pored visokih zidina Svete Katarine.
Na mestu gde se nalazi oltar crkve Mojsije je video plameni oganj u žbunu kupine koja gori a ne sagoreva i čuo glas anđela: "Mojsije, Mojsije! Izuj obuću svoju s nogu, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja."
Nesagoriva kupina
Danas se na tom mestu nalazi kapela koju je 330. godine podigla carica Jelena, majka cara Konstantina. Posvećena je Bogorodici, jer kao što je kupina gorela ne sagorevajući tako je ona u utrobi nosila svoj oganj – Isusa Hrista. Ovaj grm je sačuvan do današnjih dana i jedina je kupina na celom Sinajskom poluostrvu.
Manastir se nalazi na 1300 metara. Do Mojsijeve gore vode dva puta. Kraći se sastoji od 3.750 stepenika koje su sami monasi napravili, ali noću se niko ne usuđuje da krene putem kojim se Mojsej peo. Drugi, zaobilazni, u dužini od devet kilometara, probijen još u 19. veku, ruta je kojom se svi kreću. Duž serpentina na desetine beduina nudi prevoz kamilama za 10 dolara uzvikujući "kemel, kemel, verbljud (na ruskom – kamila)..."
Jedna starija Nemica je posle pola sata već posumnjala u svoje snage i započela cenkanje. Našli su se na sedam dolara i ona je sa dozom nepoverenja zajahala ogromnu životinje od koje se širio jak neprijatan miris.
"Ne bojte se, madam, umiljata je kao mačka", na prilično tečnom engleskom ubeđivao je mušteriju Egipćanin obučen u galabije.
"Uh, ženo, da sam znao da je ovako visoko ne bih pošao", žali se posustali Slobodan Kostić iz Banjaluke supruzi.
Sledi najteža etapa koja se mora preći peške. Od mesta gde se dva puta spajaju, do samog vrha, vodi 750 stepenika. Ako se za naslagane kamene gromade razmaknute negde i po pola metra može reći da su nekakve stepenice. Svaki nesiguran korak može biti koban. Ali Bog kao da čuva sve na ovom mestu. Lokalni vodiči ne pamte kada se neko poslednji put povredio ili pao.
Kad posle skoro tri sata penjanja noga kroči na mesto gde je vođa Izrailjaca primio tablice zakona, oštar i suv planinski povetarac otklanja svaki umor.
Milenko Pešić
[objavljeno: 15.10.2006.]
