Izvor: Blic, 08.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nitrofen u lancu ishrane
Nitrofen u lancu ishrane
BEOGRAD - Nitrofen u određenom stepenu ulazi u lanac ishrane, ali on je dozvoljeno sredstvo za tretman kao herbicid - kaže za 'Blic' direktor Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Slobodan Tošović.
On, ipak, prema rečima doktora, ne opstaje dugo kao DDT i druge materije čija je upotreba baš zbog toga i zabranjena. - Nitrofen je toksičan i kod životinja izaziva tumorogene promene, dok dejstvo na zdravlje ljudi nije posebno istraživano >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer njegova primena ipak nije česta u prirodi. Treba dodati i to da se on sporije razgrađuje od nekih drugih pesticida posebno organofosfata, ali usled oksidacije i izlaganja vazduhu ipak dolazi do njegove razgradnje - kaže doktor Tošović.
On naglašava da se nitrofen u hrani najverovatnije nalazi u malim i to dozvoljenim količinama.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Slavoljub Vitorović kaže da su ispitivanja prisutnosti nitrofena rađena pre 20 godina, a da mu nije poznato da li se ona i sada rade.
- Možda na VMA, ali mi ne znamo ni kakve laboratorije imamo, ni ko radi u našim laboratorijama, niti da li se nalazi laboratorija kvalitetno prezentuju. Kada je reč o ispitivanju nitofena potreban je organizovana politika i organizovana odgovarajuća laboratorija - objašnjava profesor Vitorović. On je ponovio da nitrofen kod nas nije formalno povučen iz upotrebe, jer su kod nas prisutne neke zaostale količine.
- Ni sa tim starim količinama, koje vode poreklo još iz DDR-a, ne znamo šta da radimo. Naša je namera bila da se one unište, ali za tako nešto je potreban krematorijum za štetni otpad koji mi, opet, nemamo, kao što ga imaju bogate zemlje - Nemačka, Francuska, Amerika. Takođe je poznato i to da se nitrofen u Evropi ne koristi već 10 godina - kaže profesor.
On objašnjava da je i hemija veoma napredovala, a da su kod nas tehničke mogućnosti za sistematsko praćenje i kontrolu veoma zastarele.
- Verujem da se takve analize i kontrole nisu radile 15-20 godina. Tada kada su rađena ispitivanja pokazala su da je prisustvo nitrofena nakon, recimo, tretmana ozime pšenice bilo zaista minimalno. Nitrofen se koristi pre no što usevi niknu, a kada dostignu neki rast to znači da je prošlo šest meseci i da nitrofena ima ali veoma malo. Tadašnja ispitivanja su pokazala da je detektovana količina bila manja od donje dozvoljene granice od 0,01 miligram po kilogramu - objasnio je naš sagovornik.
Govoreći o skandalu koji potresa Nemačku zbog prisustva nitrofena u dečjoj hrani, profesor Vitorović kaže da to nije poljoprivredni već policijski problem. - Prvo, malo je informacija poznato pa zato sumnjam da je reč o nitrofenu. Postavlja se i pitanje kako je on dospeo u namirnice i o čemu se tu zapravo radi. Jasno je da se možda prevelika prašina digla, ali i da je pitanje veoma delikatno - ocenio je profesor. S. Stefanović
Laboratorije bez mogućnosti
Nije poznato koja bi laboratorija mogla da sprovodi laboratorijska ispitivanja i detekciju materija kao što je nitrofen. Na Poljoprivrednom fakultetu to se radilo do pre 15 godina, u Centru za ispitivanje namirnica kažu da nemaju ni mogućnosti ni standarde za tako nešto, a da li se analize rade na VMA nismo uspeli da proverimo, jer na Klinici za toksikologiju i farmakologiju nismo uspeli nikog da nađemo.
