Izvor: Glas javnosti, 28.Sep.2009, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa od zemljišta?!
BEOGRAD - Postoje dva modela za obeštećenje građana kojima je oduzeta imovina. Jedan je kombinacija naturalnog i novčanog obeštećenja, a drugi samo novčana isplata - rekao je Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija. On je istakao da će se, uz pomoć stručnjaka iz Savet Evrope, utvrditi koji je od ova dva načina primereniji.
Kao jedan od načina novčanog obeštećenja, Ilić je naveo izdavanje državnih hartija od vrednosti koje bi se naplaćivale u određenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << periodu, slično kao što je urađeno sa isplatom stare devizne štednje.
Naime, građani kojima je oduzeta imovina u Srbiji mogu očekivati da će sredinom novembra saznati način na koji će biti obeštećenjeni, dok bi vlada krajem godine trebalo da usvoji predlog zakona o denacionalizaciji.
NIŠTA PRE 2011.
Ukoliko bi zakon o denacionalizaciji, kako je planirano, u Skupštini bio usvojen u 2010. godini, prema rečima državnog sekretara Ministarstva finansija Srbije Slobodan Ilića, on ne bi mogao da se primenjuje pre 2011.
- Pre početka primene zakona potrebno je da se precizno utvrde obaveze države u postupku denacionalizacije, jer sa prijavama na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2005. godine, nisu dostavljani dokazi, što će biti neophodno da bi se procenila vrednost imovine koja će biti predmet denacionalizacije - rekao je Ilić i naglasio da će građani koji potražuju imovinu, a bili su sprečeni da podnesu prijavu to moći da učine, što će biti predviđeno budućim zakonom o denacionalizaciji.
Međutim, iz „Mreže za restituciju“ narodne inicijative za povraćaj oduzete imovine kažu da ne žele novac i da je ovo „samo još jedna podmukla podmetačina smišljena kako bi se zadržalo njihovo zemljište“.
- Odgovorno tvrdim da vlast ne želi da nam vrati zemlju i da je njihova namera da je predaju u ruke tajkunima kao što su i do sada radili - izjavio je koordinator „Mreže za restituciju“ Mile Antić.
Prema njegovim rečima, za davanjem novca nema nikakve potrebe jer se oduzeto zemljište nalazi isključivo u vlasništvu države, a od svega što je oduzeto potražuje se manje od 20 odsto.
- To praktično znači da država može da nam vrati naše ili, ukoliko je to neizvodljivo, neko drugo zemljište iste kategorije, a njima će svakako ostati preko 80 odsto imovine koja se ne potražuje - kaže Antić i naglašava da vlast kroz prizmu stanova koji se potaržuju, a kojih je svega 0,02 odsto pokušava da nametne rešenje koje njima odgovara.
- Uporno ističu da problem restitucije ima veze sa oduzetim stanovima koji su u međuvremenu stekli nove vlasnike i da je zbog toga novčano obeštećenje najbolje rešenje. Međutim, javnost uglavnom ne zna da su ti stanovi samo kap u moru i da se u više od 95 odsto slučajeva radi o oduzetom zemljištu koje se, ukoliko vlada odobri, može bez problema vratiti.
Inače, Poreska uprava je na osnovu pristiglih prijava bivših vlasnika i njihovih naslednika napravila okvirnu procenu tržišne vrednosti imovine koju potražuju i ona je od 102 do 221 milijarde evra.
