Izvor: Danas, 03.Avg.2015, 19:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niški bunt
Raznorazna poskupljenja komunalnih usluga najčešće nailaze na krajnje neproduktivno gunđanje građana u bradu ili svoja četiri zida. Građani Niša, međutim, ovih dana nastoje da pokažu kako komunalno nezadovoljstvo može biti dobar razlog za ozbiljno samoorganizovanje, sa potencijalno povoljnim rezultatom po (njihov) džep.
Zbog "naduvanih i nejasnih računa" Gradske toplane, koji su od februara ove godine porasli na 15.000 dinara po stanu prosečne površine, kao i "protivzakonitih" >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << gradskih odluka koje maksimalno ograničavaju pravo nezadovoljnih korisnika na isključenje sa sistema, osnovano je Udruženje predsednika skupštine stanara, koje sada već "predstavlja oko 40.000 građana". Udruženje zahteva da daljinsko grejanje bude jeftinije za deset odsto u odnosu na cenu koja je važila pre umanjenja penzija i zarada u javnom sektoru, a da razliku subvencioniše gradski budžet. Zahteva i smenu resornog većnika i menadžmenta Toplane, te da građani imaju svog predstavnika u organima upravljanja svih gradskih komunalnih preduzeća, po sistemu "prazne stolice". Stručni tim Udruženja je uradio elaborat, kojim su predviđeni drugačiji obračun korišćenja toplotne energije, racionalizacija Toplane, sprečavanje gubitaka na sistemu i obezbeđivanje energetske efikasnosti zgrada, a da se sve to ne plati novcem ozbiljno osiromašenih Nišlija, kako je to do sada bivalo. Periodično se organizuju protestne šetnje.
Vlast je u početku uglavnom ignorisala i udruženje i njegove zahteve, valjda nesviknuta na autentično i artikulisano građansko "osvešćivanje", a i uljuljkana činjenicom da "svako nezadovoljstvo - tri dana", dok se računi uvek moraju plaćati, na ovaj ili onaj način. Kasnije je zaključila da je, ipak, bolje da sa građanima ozbiljno porazgovara, te im je, doduše neuspešno, ponudila dva plana za smanjenje cene grejanja. Mada se razgovori i dalje nastavljaju, iz gradskih funkcionerskih redova povremeno se odapne i strela o navodnoj političkoj pozadini ovakvog komunalnog bunta. Iz "središta bunta", pak, rasterećeno odgovaraju da sa političkim strankama nemaju blage veze, ali sa politikom imaju, jer je "komunalna politika isuviše ozbiljna stvar da bi se njome bavili isključivo političari".
Ukoliko se ovakvo "niško samoorganizovanje" ne bude korumpiralo ili iščilelo, što bi bilo posve logično u paternalističkom, tradicionalnom i partijskom društvu kakvo je Srbija, ono bi moglo biti dobar zametak mnogonajavljivane reforme javnog (komunalnog) sistema, koju bi, pritom, diktirale potrebe građana, a ne vlasti, kao do sada. Bilo bi lepo poverovati da je ovdašnja vlast spremna da "napravi" državu i javni sektor koji će biti "servis građana", a da je srednji građanski sloj dovoljno ojačao da takvu promenu diktira. Ili je za takvo verovanje zaista prerano?
