Izvor: Blic, 24.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam se nagodio s Karićem
Nisam se nagodio s Karićem
Afera oko vraćanja 2,4 milijarde dinara iz budžeta Republike Srbije 'Mobtelu', kome je kao solidarnom jemcu 'Astra banke' svojevremeno naplaćeno 1,79 milijardi dinara, ne jenjava, a pravni eksperti se i dalje spore oko toga da li odlukom Vrhovnog suda novac morao biti vraćen.
Mislite li da je vraćanje novca bilo greška, posebno nakon izjave Slobodana Vučetića, predsednika Ustavnog suda Srbije, da nije bilo pravnog razloga za to? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Izjava gospodina Vučetića, čija institucija nije nadležna u ovom slučaju, ignoriše činjenicu da je Poreska uprava još prošlog novembra od Republičkog javnog tužilaštva zatražila da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim sudom, smatrajući da je 'Mobtelu' kao solidarnom jemcu po zakonu osnovano naplatila porez. Međutim, Poreska uprava je odbijena februara ove godine. I zbog ove presude je Poreska uprava pre nekoliko dana zatražila istu zaštitu, ali takav zahtev ne odlaže izvršenje. Prekjuče smo imali sastanak sa nadležnim Upravnim odeljenjem Vrhovnog suda, gde je bilo jasno da je pravna posledica presude Vrhovnog suda od 9. oktobra ove godine poništenje rešenja o prinudnoj naplati od strane Poreske uprave. To znači da nema pravnog osnova za zadržavanje novca 'Mobtela'. Poreska uprava je postupila po nalogu iz presuda Vrhovnog suda zato što je osporen postupak prinudne naplate prema 'Mobtelu' kao solidarnom jemcu 'Astra banke'. Činjenica je da nije bilo doneto posebno rešenje 'Mobtelu' već se odmah krenulo u prinudnu naplatu. Tadašnje rukovodstvo RUJP-a , koje nije bilo deo Ministarstva finansija, nije dobro sprovelo proceduru i to je pitanje za tadašnjeg direktora RUJP-a gospodina Aleksandra Radovića, sada predsednika Odbora za borbu protiv korupcije G17 plus. Greška je tehnička, ali puno košta. Poreska uprava je morala da ispoštuje tu odluku i vraćanje novca je bila neminovnost. Duboko sam nezadovoljan tom odlukom, ali sam u zakonskoj obavezi da je poštujem. Zašto RUJP nije ispoštovao preporuku Vrhovnog suda još iz septembra 2002. godine da se donese novo izvršno rešenje?
- Zato što je presudom u drugom postupku Vrhovni sud ukinuo rešenje prema 'Astra banci' iz formalnih razloga i zatražio da se visina poreza utvrdi veštačenjem. Nije sporna obaveza plaćanja, već se tražilo da se ponovo utvrdi visina poreza. To je išlo sporo zbog stalnih statusnih promena 'Astra banke', pa dokumenti nisu bili dostupni veštacima. Sada se taj postupak završava i očekujem da ćemo imati novo rešenje o naplati poreza na ekstraprofit jer Ustavni sud Srbije nije osporio ustavnost ovog zakona, a ni Vrhovni sud sam zakon ne dovodi u pitanje, već neke greške u postupku naplate koje su nastale pre nego što sam ja postao starešina te institucije. Kariću je vraćen novac sa kamatom od 24 odsto godišnje. Otkud toliko visoka kamata?
- To je kamata koja je predviđena Zakonom o poreskom postupku i administraciji.
Kako ocenjujete optužbe da se radi o nagodbi između Vlade i Karića?
- Naravno da se nisam nagodio s Karićem. Takve sramne optužbe su deo predizborne kampanje. Sa 38 godina i celom karijerom pred sobom, hoću da gledam u oči svoje sugrađane i svoju decu i ničim ne bih ugrozio ni državne interese ni sopstveni integritet. Valjda je jasno da sam ja prvi nezadovoljan ovom situacijom. Živ sam se pojeo. Mene iznenađuje da u roku od samo nekoliko dana Vrhovni sud donosi dve presude - o obaranju rešenja o ekstraprofitu i o dozvoli za rad 'Astra banke'. Kao da je to tempirano pred izbore. Na sastanku u Vrhovnom sudu sudije su takve moje sumnje demantovale. Pokrenuli ste aferu 'Nacionalna štedionica', zašto ste se toga setili tek pred izbore?
- To nije deo predizborne kampanje. U oktobru smo uočili da se pokušava dovesti inostrani partner u ovu banku bez javnog nadmetanja i ispod nivoa od 15 odsto za koji je neophodna dozvola NBS. Tada je Vlada tražila preispitivanje poslovanja ove banke i došli smo do iznenađujućih podataka. Bivši guverner Mlađan Dinkić je predložio da se bez tendera i nadmetanja dodeli isplata stare štednje banaka u stečaju Nacionalnoj štedionici. Time su dobili stotine hiljada klijenata i prednost u trgovini obveznicama. Dobili su 50 najboljih filijala ZOP-a i depozit od pola milijarde dinara. Dobili su i ime koje asocira na državu, a u samom početku država je imala nula odsto kapitala, a savezne banke oko 48 odsto, što je posle razvodnjeno. Predstavnici Srbije su morali na ponižavajući način, kupovinom akcija od 'Jubmes banke', da dođu do učešća, a članovi Upravnog odbora su postali dva dana posle raspisivanja dokapitalizacije, koja je dovela neke of-šor firme do vlasništva. Ono što zabrinjava je da danas država ima samo 10 odsto vlasništva, a da šest firmi za koje se sumnja da su povezane kontrolišu 54,22 odsto te banke. Kapital tih firmi je minimalan i postavlja se pitanje njihovog boniteta. Novac za dokapitalizaciju je stigao iz 'Evroaksis banke' iz Moskve i slivao se preko nekih firmi koje su ga posle uplaćivale ponovo na račun te banke u Moskvi. Dakle, novac je ostajao u Moskvi, a papiri su se prošetali. Javna je tajna da je NBS napravila ovu banku i rukovodila njom, a predsednik UO je dugo bio savetnik guvernera. Uostalom, Dinkić je svojevremeno na sastanku sa pokojnim premijerom obećao da će država imati trećinu vlasništva i ništa od toga nije ispoštovano. Of-šor kompanije, koje su većinski vlasnici Nacionalne štedionice, kontrolišu iste osobe koje drže i deo energetskog lobija kod nas. Koje su to osobe?
- To su Vuk Hamović, Vojin Lazarević i drugi, koji su mi preko posrednika poručili da 'ne čačkam' slučaj Nacionalne štedionice jer će protiv mene pokrenuti kampanju. Svejedno, nameravam da isteram to pitanje do kraja i sada Uprava za sprečavanje pranja novca treba da proveri poreklo kapitala, NBS da utvrdi bonitet akcionara, a Agencija za osiguranje depozita da preispita odluku o isplati stare štednje preko ove banke. Kako ste to vi bili sve vreme naivni i niste znali za ta dešavanja?
- Ako ima moje odgovornosti, ona je u tome što sam verovao Dinkiću na reč. To je bio deo mojih pokušaja da u protekle dve godine pravim sponu između G17 i DS i bilo je puno knedli koje sam progutao, pa i ovu. Katarina Preradović Ne mogu da se načudim
Delujete previše emotivno, čak nervozno, u ovoj kampanji u kojoj zastupate interese DS, na čijoj ste listi. Zašto?
- Nisam profesionalni političar i ne mogu da se načudim koliko je prljava ova kampanja i odakle ove odluke suda. Emotivan sam i zato što znam da smo puno uradili, od poreske reforme, preko velikih investicija, do stabilnog dinara, koji ne zavisi od ličnosti guvernera. Ima još puno da se radi, ali promene se ne dešavaju preko noći. Prioritet dalje ekonomske politike treba da bude zapošljavanje kroz podsticaje poput onih koje predlažemo za nezaposlene starije od 50 godina - samo 20 dinara nameta na 100 dinara plate. Planiramo osnivanje Srpske razvojne banke, reaktiviranje 'Agrobanke', Garantni fond za mala i srednja preduzeća. Osim 500.000 novih radnih mesta, što je realno, očekujemo investicije od pet milijardi evra u naredne četiri godine, izgradnju 50.000 stanova i rast kupovne moći za 50 odsto.
Mislite li da to DS, koji je ponudio isti tim - Živkovića za premijera i većinu istih ministara - može da ostvari?
- Jasno je da će novu vladu činiti koalicija i treba izabrati najkvalitetnije ljude iz svih stranaka.
