Izvor: Politika, 22.Jul.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niš solidarno gradio, Nišlije solidarno ne plaćaju
Trenutne neizmirene obaveze za sagrađene i useljene stanove iznose 68 miliona dinara
Niš – Grad poznat po višedecenijskoj izgradnji stanova solidarnosti po svoj prilici će biti prinuđen da prekine s ulaganjem u stanove za socijalno ugrožene kategorije. Nije reč o nedostatku ideja i volje da se i u budućnosti pomaže siromašnim Nišlijama koji do sada nisu rešili pitanje krova nad glavom, već je sve manje novca namenjenog za izgradnju ovakvih stanova. Vladimir Stojanović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktor Javnog preduzeća Gradske stambene agencije (GSA), koja je od Javnog preduzeća „Nišstan” preuzela i poslednjih desetak godina vodi izgradnju objekata za socijalno stanovanje, za „Politiku” kaže da se u ovoj oblasti događaju skoro neverovatne stvari:
– Od pedesetak vlasnika stanova solidarnosti koji su, posle regularno sprovedene procedure, preko nekadašnjeg fonda u periodu između 1998. i 2003. godine rešili svoje stambeno pitanje, skoro je nemoguće naplatiti velika dugovanja. Jedan deo firmi koje su preko fonda uzele stanove prvih nekoliko godina izmirivao je svoje obaveze, ali su potom ugašene. Od tada do ovih dana dugovanja za ove stanove narasla su na čak 68 miliona dinara. Iz tog razloga ugrožena je dalja izgradnja objekata za socijalno stanovanje jer, iako fond ne postoji, ta sredstva, preko gradskog budžeta, bila bi usmerena upravo za ove namene – rekao nam je Stojanović.
Kako objašnjava direktor GSA u Nišu, stanovi solidarnosti prodavani su, odnosno kupovani po cenama daleko nižim od tržišnih, a posebna povoljnost bila je što su preko Fonda solidarne stambene izgradnje firme praktično kreditirane. Danas, kada ne postoje u međuvremenu ugašene fabrike i preduzeća, teret obaveza logično pada na vlasnike stanova. Ali, kako da vlasnici stanova izmire dugovanja svojih ugašenih firmi kad nigde ne rade?
Kako je izračunato, kada bi u ovom trenutku mogla da se naplate potraživanja od vlasnika solidarnih stanova, sa pomenutih 68 miliona odmah bi mogla da se od temelja do krova sagradi i u potpunosti opremi nova stambena zgrada sa najmanje 25 stanova. Time bi bilo rešeno stambeno pitanje isto toliko niških porodica koje se nadaju da će pod povoljnim uslovima dobiti krov nad glavom – ne stanove solidarnosti, već stanove za socijalno stanovanje.
Stojanović kaže da je samo u poslednje četiri godine sagrađeno i useljeno 145 stanova, a da je u toku izgradnja još 94 stana koji će biti predati na upotrebu do kraja ove godine. U pripremi je i projekat za ovu i narednu godinu, prema kojem bi se gradilo još oko 200 socijalnih stanova.
Ali, pod uslovom da se obezbede sredstva. Zato je i čudno da veliki deo onih koji su svojevremeno na ovaj način rešili stambeno pitanje neizmirivanjem obaveza znatno koče dalju izgradnju. Naravno, nisu baš svi takvi – direktor Stojanović naveo nam je primer jednog vlasnika stana solidarnosti koji je upravo juče uplatio kompletan iznos od 950.000 duga za stan.
