Izvor: Politika, 23.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko se nije obogatio u Strazburu
Mnogi očekuju da će im Evropski sud za ljudska prava presudom dodeliti velike sume, u praksi reč je o iznosima od 1.000 do 4.000 evra
„Ma teraću ja to do Starzbura, ima da državi uzmem silne pare”, rečenica je koju izgovaraju mnogi koji su na svojoj koži osetili sporost ili (ne)pravdu pravosuđa Srbije. Međutim, odštete koje presudom dodeljuje Evropski sud za ljudska prava u Starzburu nikoga nisu učinile bogatim. Ipak, građanima, za koje sud proceni da su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oštećeni, uz izvesnu sumu daje i ono što je u suštini važnije – pravosudnu satisfakciju.
Ovaj sud prošle godine devet puta je presudio u korist građana Srbije koji su tužili državu zbog povrede nekog od prava garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Iako svaka presuda koju dobiju njeni državljani za tuženu državu predstavlja izgubljeni spor, lanjski bilans Srbije bolji je u poređenju sa 2007. godinom kada je država „uknjižila” 14 presuda na svoju štetu.
– U svim slučajevima gde je očigledno da postoji povreda prava, predlagali smo da se sklopi prijateljsko poravnanje. Do poravnanja je dolazilo tako što smo direktno vodili pregovore s podnosiocima predstavke i isplaćivali sumu koju je predložio Evropski sud, ili smo do iznosa dolazili dogovorom, posle čega bi oni povlačili predstavku. Postoji i drugi način – kada sud i nama koji zastupamo državu i podnosiocima predstavke dostavlja deklaraciju sa naznačenim iznosom na koji bi se poravnanje sklopilo. Ako obe strane potpišu deklaraciju sud donosi odluku da se takav predmet skine sa liste– objašnjava dr Slavoljub Carić koji u sporovima pred sudom u Strazburu zastupa interese Srbije.
Evropski sud za ljudska prava podstiče takve sporazume, jer je i sam zatrpan predstavkama iz zemalja članica Saveta Evrope i, kao i tužene države, suočava se sa problemom suđenja u razumnom roku.
– Postoji još jedna mogućnost. Poravnanje podrazumeva saglasnost obe strane, ali u slučajevima kada podnosilac predstavke ne pristaje na sporazum, država daje jednostranu deklaraciju u kojoj priznaje povredu prava, isplaćuje određenu sumu i sud predmet skida sa liste nerešenih. To su tri načina da se predmeti okončaju bez presude po državu, a da se podnosioci obeštete, najčešće zbog predugih postupaka. Poravnanjem ili jednostranim deklaracijama prošle godine rešeno je 13 predmeta, a da je to izostalo država bi imala 13 presuda više – objašnjava Carić.
Visina ovako dobijenih naknadapribližno je ista kao i one koje bi, posle presude, odredio sud u Strazburu. Iznosi koje strankedobiju poravnanjem ili presudom kreću se u rasponu od hiljadu donajviše tri ili četiri hiljade evra u dinarskoj protivvrednosti. Uprkos sumnjama da sporazumnim rešavanjem sporova država novčano profitira, Carić navodi da je glavna dobit ta što se postupak ubrzava i izostaje presuda na štetu države. Naravno, nisu svi građani raspoloženi za takvo rešenje. Mnogi od njih su ubeđeni da bi Evropski sud bio izdašniji, odnosno da bi dobili astronomske sume novca za probleme koje su imali s nacionalnim pravosuđem. Iskustvo govori da su takva očekivanja nerealna. Kada su pre pet godina građani Srbije stekli mogućnost da se za zaštitu svojih prava obraćaju ovom sudu, ta novina izazvala je veliko interesovanje i svake godine sve je veći broj predstavki.
– Ne znam da li se pritisak naših predstavki smanjio jer takvu evidenciju vodi Evropski sud,ove koje nam dostavljaju na odgovor podnete su mnogo ranije.Mislim da su građani sada postali svesni toga šta taj sud može, a šta ne. Nekoga ko je, recimo, pravosnažno osuđen pred domaćim sudom za krivično delo Evropski sud ne može da oslobodi,niti može da ukine presudu domaćeg suda, kao što i ne dosuđuje enormne iznose naknada kakve neki očekuju.
M. Petrić
--------------------------------------------
Uticaj na ažurnost sudova
Presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu ne prenose se po automatizmu u nacionalna pravosuđa, ali imaju veliki uticaj na sudsku praksu u evropskim državama i zakonodavstvima – ponekad se zbog njih se menjaju zakoni, objašnjava za „Politiku” dr Goran Ilić, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Neformalnu korist imaju i građani kojima je taj sud dao za pravo. Oni pred nacionalnim pravosuđem u predmetima koji su u vezi sa presudom iz Strazbura mogu očekivati veću sudsku ažurnost od uobičajene.
Poznat je slučaj troje otpuštenih urednika beogradskog nedeljnika koji su u Strazburu dobili presudu u svoju korist, jer im je, u sporu iz oblasti radnog prava, uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku. U drugom sporu, koji su pokrenuli zbog naplate odštete, do pravosnažne presude stigli su za godinu i po dana, što je brzo za srpske prilike. Nisu dobili odštetu koliku su tražili, ali su zadovoljni sumom koju je odredio sudski veštak i – vraćeni su na posao.
-----------------------------------------------
Građani pred Ustavnim sudom
Prošle godine Ustavni sud Srbije počeo je da rešava ustavne žalbe građana što bi trebalo da smanji broj obraćanja sudu u Strazburu. Da li kancelarija zastupnika primećuje takve efekte?
– Za sada još ne primećujemo prednosti te nove funkcije Ustavnog suda jer je potrebno da se ta praksa ustali, kao i da Evropski sud prizna tu praksu i oceni da je to stvarno delotvorno.S druge strane, potrebno je i da komisija za naknadu štete počne da dosuđuje naknade građanima čije su žalbe usvojene. USS je prihvatio nekoliko ustavnih žalbi građana i oni bi trebalo da se obrate komisiji za nadoknadu štete.Tek kada počnu da se dosuđuju naknade i kada Evropski sud takvu praksu oceni može se reći da je to delotvorno pravno sredstvo – kaže dr Carić.
[objavljeno: 24/01/2009]
