Izvor: Blic, 23.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko ne poštuje zabranu pušenja
Niko ne poštuje zabranu pušenja
BEOGRAD - Rezultate u borbi protiv pušenja imaćemo tek kada to postane opšte prihvaćena nacionalna kampanja, u kojoj će akcenat biti, ne samo na štetnom dejstvu duvana na ljudsko zdravlje, već pre svega na promociji novog modela društvenog ponašanja, gde će pušenje biti isto tako nekulturno, kao kada pljujete na pod, kaže za 'Blic' prof. dr Vesna Bošnjak-Petrović, direktor Poliklinike u KCS i predsednik Jugoslovenskog udruženja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za borbu protiv hronične opstruktivne bolesti pluća.
Ne samo što se ne poštuje Republički zakon o zabrani pušenja na javnim mestima, već se ne poštuje ni Savezni zakon o zabrani reklamiranja duvana, navodi naša sagovornica i ukazuje da svaki drugi bilbord u Beogradu reklamira cigarete.
Prema anketi sprovedenoj među zdravstvenim radnicima KCS 1988, navodi dr Bošnjak-Petrović, 33 odsto bili su pušači. Anketa 1992. pokazala je da je su 38 odsto pušači, a 2000. među zaposlenima u KCS, broj pušača porastao je na 43 odsto. Najviše ih je na hirurgiji i ginekologiji, gde, kako kaže 'leže trudnice na održavanju trudnoće i - puše'. Naša sagovornica smatra da zdravstveni radnici prvi moraju da podrže kampanju i poštuju važeći Zakon o zabrani pušenja, a uz to, Ministarstvo zdravlja moralo bi da dobije podršku od drugih ministarstava - prosvete, nauke, sporta i drugih državnih službi.
- Pušači se najčešće regrutuju u uzrastu od 12 i 13 godina, a to su deca u razvoju, kada duvan najpogubnije deluje na organizam - ističe dr Bošnjak-Petrović.
U zgradi KCS, gde je smeštena poliklinika, postoje i zabrane i upozorenja, ali se poštuju ograničeno. Ne puši se u ambulantama i na šalterima, ali, kako ističe naša sagovornica, 'uvek se nađe prostorija gde se puši'.
Dr Đorđe Stojiljković, direktor Saveznog zavoda za zaštitu zdravlja, ističe da su Republička i Savezna akcija borbe protiv pušenja objedinjene. U prvoj fazi, kroz široku kampanju preko medija, ukazaće se na štetne posledice konzumiranja cigareta, a početkom naredne godine planiraju se i izmene u kaznenim odredbama, jer su postojeći zakoni, ocenjuje dr Stojiljković, u svojoj osnovi osmišljeni i harmonizovani u skladu sa evropskim, ali se kaznene odredbe moraju menjati. Ustanova na čijem je čelu, dodaje on, već je tzv. nepušačka zona, jer od ukupno 24 zaposlena, samo tri su pušači i oni poštuju ograničenja. - Rezultati u suzbijanju pušenja postignuti su u zemljama gde je ostvarena uspešna sprega tri faktora - dobar zakon, oštra kaznena politika i skupe cigarete - kaže za 'Blic' dr Svetlana Janković, iz GZZZ. Podsećajući da u Svetskoj kampanji odvikavanja od pušenja, koja se svake dve godine, u više od 100 zemalja, održava pod sloganom: 'Ostavi i pobedi', učestvuje i naša zemlja, dr Janković je navela da je nakon godinu dana testiranjem potvrđeno da je 36 odsto učesnika ostavilo duvan, što je, s obzirom na 20 procenata uspešnih u razvijenim zemljama, dobar rezultat. Z. D. Marković
Duvanski dim štetniji od automobilskog zagađenja
- Pušenje nije samo zdravstveni, već i ekološki problem, jer životna sredina nije samo otvoren prostor, dvorište i livada, već prostor u kojem se boravi najveći deo dana - ukazuje prim. dr Slobodan Tošović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja (GZZZ), napominjući da njegova ustanova sledi akciju Ministarstva zdravlja i nastoji da uskoro, takođe, postane tzv. nepušačka zona. Zagađenje od saobraćaja, ukazuje on, manja je opasnost po zdravlje od duvana. Niko ne provodi na ulici više od sat-dva dnevno, a u zadimljenoj prostoriji, na radnom mestu ili u stanu, minimum 10 do 15 sati - upozorava dr Tošović. Cena i kazne sve regulišu
Kutija jednog od najprodavanijih duvanskih brendova kod nas, 'laki strajka', košta 60 dinara, nešto manje od jednog evra. Iste te cigarete u Velikoj Britaniji prodaju se po ceni od 4,75 funti (7,20 evra). U Norveškoj, jednoj od zemalja sa visokim kvalitetom života, paklica 'laki strajka' košta nešto više od 11 evra - deset puta više nego u Jugoslaviji.
Osim visoke cene neke razvijene evropske zemlje proterale su cigarete sa ulica i iz kioska. U Londonu cigarete nećete videti ni u jednom izlogu, nema ni informacije gde se prodaju, a kupićete ih samo ukoliko ih zatražite od prodavca. Reklamiranje cigareta i pušenje graniči se sa svetogrđem. Štampa koja objavi reklamu za cigarete, najveći deo novca od tog oglasa, mora da ustupi kasi Ministarstva zdravlja. P. R.
