Izvor: Blic, 02.Okt.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nijedan stranac nema ulicu u Užicu
Užice - Kada Ere krštavaju ulice, drže se uglavnom nacionalne istorije i patriotizma. Tada Užice za strance postaje „zabranjeni grad", jer samo jedan jedini „nesrbin", i to Čeh, stekao je pravo da se varoška ulica njegovim imenom nazove. U tim situacijama, valjda u klještima muškog šovinizma i neznanja, po pravilu se zaboravljaju i žene, jer od dvesta ulica i trgova, samo devet nosi imena po pripadnicama lepšeg pola.
Prekrivena morem vlastitih imena srpskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vladara, vojskovođa, ustanika, književnika, domaćim geografskim pojmovima, toponimima i verskim praznicima, mapa grada Užica podseća na sažeti leksikon srpske prošlosti. Imena ulica u Užicu menjana su masovno sredinom devedesetih prošlog veka, brisalo se mnogo toga što je podsećalo na Titov grad i komunističku ideologiju, ali je mapa ipak ostala staromodna, bez imena naučnika, nobelovaca, svetskih državnika, misionara prošlosti pred kojima svet skida kapu, ali čak i bez stranaca koji su zadužili ovaj grad. Jedini stranac kome su Ere ukazale čast da ponese ime jedne ulice je Josip Jehlička, ustanovljivač sokolskog pokreta, profesor fiskulture kome se pripisuju zasluge razvoju sporta u predratnom Užicu.
Istoričar Radovoje Papić, viši kustos Narodnog muzeja, kaže da očekuje da će Arčibald Rajs uskoro dobiti svoju ulicu u Užicu i skreće pažnju na još nekoliko stranaca koji su na neki način obeležili istoriju ovog grada.
Rajs zaslužuje ulicu
- Moje subjektivno mišljenje je da svoj kutak zaslužuje Emanuel Šefer, inženjer koji je 1863. uradio prvi prostorni plan ove varoši. Zatim, tu je i Filip Feliks Kanic, mađarski putopisac i arheolog, odlikovan Ordenom Svetog Save, autor knjige „Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja 19. veka", koji je u Užicu boravio 1860. i 1880. godine i ostavio zapise i crteže dragocene za istraživanje naše prošlosti. Treba se setiti turskog putopisca Elvija Čelebije, koji je ostavio vredne zapise o šeher Užicu, i naučiti nešto više o Banu Šelestiju. U jednoj fusnoti iz 1664. Čelebija beleži da je po verodostojnoj istoriji osnivač Užica Ban Šelesti. Grad bi davanjem ulici njenog imena mogao da se oduži i Evelin Haverfild, škotskoj baronesi koja je 1914. došla u Srbiju i osnovala dom za ratnu siročad. Sahranjena je u porti crkve u obližnjoj Bajinoj Bašti - objašnjava Radivoje Papić.
Plan grada
Inače, Papić je nedavno zajedno sa Milićem Simićem, turizmologom, izradio plan grada Užica, jedinstven po tome što se u njemu nalaze objašnjenja imena svih ulica, odnosno kratke biografije ličnosti i pojmova po kojima su ulice krštavane. Nije se potrebno ko zna koliko udubiti u taj papir i shvatiti da su žene na mapi grada tek simbolično zastupljene i da samo njih devet u Užicu imaju svoja znamenja - Knjeginja Ljubica, Nadežda Petrović, Ljubica Čakarević, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović, Marija - Maga Magazinović, Olga Đurović i Dobrila Petronijević.
- Što se lokala tiče, u bližoj i daljoj istoriji okolnosti su bile takve da se žene nisu isticale u oblastima kao što su arhitektura, umetnost, javni život, pa donekle i razumem zašto više žena u ovom gradu nema svoja znamenja. Ipak, mislim da bi se mogla naći neka ulica koja bi mogla da ponese ime Višnje Prljević, aktivistkinje „Kola srpskih sestara" koja je u posleratnom Užicu radila na afirmaciji žena - smatra Bojana Bogdanović, članica užičkog Gradskog veća.
Prema planu grada koji su izradili Papić i Simić, uočljivo je da samo četiri užičke ulice nose imena po ličnostima i geografskim pojmovima iz dojučerašnjih bivših republika SFRJ, a opet su usko vezane za srpstvo. To su Njegoševa, Sime Milutinovića, Višegradska i Romanijska. Raspad stare države i sve što je njime praćeno doveli su da nekadašnje Bosanska, Hercegovačka, Sarajevska, Zagrebačka, Ljubljanska, dobiju nove nazive. Nisu se Ere pokazale ni kao poštovaoci pobratimskih gradova. Užice zvanično održava bratske veze za slovenačkim Ljutomerom, ruskim Kurskom, izraelskim Kirat Šamonom i italijanskom Kasinom, ali nijednom od njih nije posvetilo ulicu.
Možda bi neka od pobrojanih „nepravdi" i bila ispravljena da inicijative za promenu imena ulica ne potiču uglavnom od politički zadojenih pojedinaca i saveta mesnih zajednica, od ljudi koji bi se bavili istorijom, a ne znaju je.
- Užice se ogrešilo i o svoje zaslužne sugrađane. Najkonkretniji primer je Stevan - Stiv Tešić, dete ovog grada, jedini srpski oskarovac. Nemamo ulicu ni po Časlavu Klonimiroviću, vladaru iz desetog veka, pod čijom vlašću je ovaj kraj ušao u sastav srpske države. Najstariji zvanični dokument koji svedoči o postojanju Užica datira iz 1329. godine, nalazi se u dubrovačkim arhivima, a u njemu su u zapisima iz ovog grada spomenuti izvesni Slavko i Mila, po kojima se u gradu ništa ne zove. Greh je da ni Mihailo Milovanović, prvi akademski slikar iz Užica, nema svoju ulicu - kaže Milić Simić.
Partizanima 18 ulica
U gradu nekada obeleženom kao partizanskom, osamnaest ulica je zadržalo svoja imena dobijena po ličnostima i pojmovima vezanim za Drugi svetski rat. Sve su posvećene NOB-u, nijedna ravnogorskom pokretu. U toj „kategoriji" su ulice Boška Buhe, Dobrile Petronijević, Dragojla Dudića, Druge proleterske brigade, Heroja Jerkovića, Heroja Luna, Krcunova, Ljubiše Vesnića, Nade Matić, Norveških interniraca, Olge Đurović, Petra Lekovića, Radničkog bataljona, Save Jovanovića Sirogojna, Užičke republike, Vukole Dabiće, Želje Đurića i Trg partizana.
