Izvor: Press, 21.Jun.2010, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije vreme za veći PDV
Privrednici protiv predloga ministarke finansija da se stopa PDV-a poveća za tri procenta, jer bi to ugrozilo funkcionisanje proizvodnje
Srpska privreda ne može da podnese povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), što predlaže ministarka finansija Diana Dragutinović! Domaći privrednici pozdravljaju njenu nameru da spusti poreze na zarade, ali o povećanju PDV-a ne žele da razmišljaju.Ministarka Dragutinović je istakla da su spremne različite >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << verzije poreske reforme, i da bi predloženo povećanje PDV-a pratilo istovremeno smanjenje fiskalnih opterećenja na zarade. Dragutinovićeva je objasnila da se zalaže za „revolucionarnu verziju", po kojoj bi se za jednu trećinu smanjili porezi i doprinosi na zarade, što bi se nadoknadilo većim PDV-om. Ovakva poreska reforma počela bi da se primenjuje 2011. godine.
Udar na proizvodnju
Srpski privrednici uglavnom podržavaju smanjenje opterećenja na zarade, ali se žestoko protive bilo kakvom povećanju PDV-a. Vlasnik koncerna „Farmakom" Miroslav Bogićević kaže za Press da srpska privreda ne može da podnese veće poreske namete.
- Smanjenje poreza na zarade stimulisalo bi zapošljavanje, ali nije dobro povećanje PDV-a ni za jedan odsto, a kamoli tri. Privreda generalno ima problem jer nema mogućnosti za investiranje, a plaća visoke kamate. Niko u državi ne bavi se problemom visokih kamata. Nije tačno da je Srbija toliko rizična za ulaganje i da su zato kamate visoke. Rizik je manji nego u Rumuniji, Bugarskoj ili BiH, a kamate na kredite su veće - ističe Bogićević.
On smatra da bi rast PDV-a za tri odsto bilo veliko opterećenje koje se ne bi moglo nadoknaditi smanjenjem nameta na zarade.
- To ne pruža mogućnost razvijanja srpske privrede. Porast PDV-a smanjio bi investicije, proizvodnju i zapošljavanje. Postoji bolji način da država popuni budžet, a to je stavljanje prihoda velikih državnih preduzeća pod kontrolu - kaže Bogićević.
Vlasnik kompanije „Zekstra" Dragan Đurić smatra da bi se samo regulisanjem sive zone ekonomije povećali budžetski prihodi.
- Kada bi država rešila problem sive ekonomije ne bi morala ništa drugo da preduzima. Nažalost, time se niko ne bavi. Srpska privreda već je opterećena problemima u poslovanju, velikim kursnim razlikama, a porezi bi bili još veći teret - ističe Đurić.
On pozdravlja ideju smanjenja nameta na zarade, i veruje da bi samo ta mera povećala prihode u državnoj kasi.
- Smanjenje fiskalnih opterećenja na zarade povećalo bi zapošljavanje, a to bi automatski dovelo do porasta budžetskih prihoda - kaže Đurić.
Odložiti naplatu PDV-a
Suvlasnik firme „Eki investment" Aleksandar Vlahović ističe da ovakav predlog ministarke finansija može da bude koristan za pojedine privredne grane.
- Smanjenje doprinosa na zarade uz rast PDV-a može pogodovati, recimo, tekstilnoj industriji i sličnim granama, koje zapošljavaju veliki broj radnika. Ali, za kapitalno-intenzivnu industriju može biti destimulativno jer takve firme nemaju mnogo radnika, i ne bi mogle da kompenzuju rast PDV-a smanjenjem poreza na zarade. Izvesno je da Ministarstvo finansija hoće da poveća sigurnije oblike naplate poreza, gde spada i PDV. Potrebna je detaljna računica kakve bi generalno posledice po privredu imao ovakav predlog - zaključuje Vlahović.
Direktor za informisanje Privredne komore Srbije Ivan Jakšić ističe da je PKS protiv dodatnih nameta privredi, pogotovo u vreme krize.
- Komora je ponudila da se uradi simulacija ovih predloga na mikronivou, da bi se u praksi videli efekti istovremenog smanjenja nameta na zarade i povećanja PDV-a. Zanimljivo je da je u Srbiji PDV zvanično 18 odsto, ali zbog načina naplate on u stvari iznosi 24-25 odsto. Naime, PDV se plaća pri fakturisanju robe, a naplata potraživanja od kupaca je tek za 120, pa čak i 150 dana. Tako bi jedino imalo smisla da se PDV poveća na 21 odsto, ali da se plaća prilikom naplate potraživanja - objašnjava Jakšić.
On kaže i da manji budžetski prihodi ne bi trebalo da se nadoknađuju povećanjem nameta privredi, već smanjenjem javne potrošnje.
