Izvor: Blic, 06.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije lako dati poklon političarima
Nije lako dati poklon političarima
BEOGRAD - Božićni i novogodišnji praznici su idealna prilika da se i političarima uruče pokloni. Iako je praksa u svetu da se državnici međusobno daruju prilikom susreta, praznika ili u znak zahvalnosti zbog neke vrste pomoći, u Srbiji i Jugoslaviji ta oblast zakonski još nije regulisana.
Zbog toga se sa sigurnošću ne može reći da li i od koga ovdašnji političari primaju poklone, niti koja je vrsta i vrednost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << darova koje, svakako, nekima od njih sleduje bar po službenoj dužnosti. Sasvim je verovatno da među potencijalnim darodavcima, kako je to donedavno bio običaj, ima puno onih koji bi poklon uručili 'pažnje radi', naravno uz uslov da niko sem darovanog to ne zna.
U Srbiji još nije uspeo pokušaj da se ograniči mogućnost da se kroz poklone zapravo sakrije 'nešto drugo'. Nacrtom zakona o sukobu interesa koji je izradio Savet za borbu protiv korupcije i koji je upućen Vladi Srbije, bilo je predviđeno regulisanje slučajeva u kojima takozvani nosioci javnih funkcija dobijaju poklone.
Naime, predlogom je bilo predviđeno da funkcioneri mogu da prime poklon u visini od 3.000 dinara od istog darodavca, a da ne moraju da ga prijave. Svaki poklon preko te vrednosti morao bi da se prijavi, a zatim bi se formirala komisija koja bi razmotrila da li bi poklon mogao da obezbedi darodavcu poseban uticaj ili korist.
Pored toga, Savet za borbu protiv korupcije je isticao i neophodnost postojanja zakonskih rešenja o evidenciji i kontroli imovine noosilaca javnih funkcija, kao i donošenja Kodeksa o ponašanju državnih službenika kojima bi ova materija, uz nova rešenja o finansiranju političkih stranaka, bila podrobnije regulisana. Međutim, sva ova rešenja i dalje se nalaze u formi nacrta i razmatraju se unutar ministarstava u Vladi Srbije.
U svetu je ova oblast odavno precizno regulisana, jer šefovi država i vlada, kraljevi, ministri i državni funkcioneri razmene svake godine na hiljade poklona. Ponekad su pokloni prilično glomazni, poput konja kojeg su alžirske vlasti 1989. poklonile tadašnjem italijanskom predsedniku Frančesku Kosigi; ponekad su dirljivi, poput žvakaće gume, loza i Barbike koje je na poklon dobio papa Jovan Pavle II; nezgodni, poput dijamanata koje je bivši francuski predsednik Žiskar D’Esten dobio od afričkog diktatora Žan-Bedela Bokase (taj skandal je umnogome doprineo njegovom porazu na izborima 1981); ili korisni, poput dve tone pirinča i 2.000 metara tkanine koje je vijetnamskom predsedniku poklonio kralj Kambodže.
U SAD, Stejt department svake godine objavljuje spisak svih poklona koje su dobili članovi administracije, od predsednika do ambasadora, uključujući i njihove supruge. Niko od njih, u stvari, ne bi smeo da prihvati poklon jer mu u protivnom preti kazna do pet godina zatvora, pa je moguće da će jednog dana svi ti predmeti biti izneti na aukciju, zajedno sa satom od 10.900 dolara koji je Džordžu Bušu poklonio italijanski premijer Silvio Berluskoni i kompakt-diskom od 15 dolara koji je dobio od katarskog emira.
Međutim, poklon mora da se prihvati ukoliko bi njegovo odbijanje moglo da izazove diplomatski incident i zato završava u vlasništvu administracije. Pokloni koje dobija predsednik odlaze u predsedničku biblioteku, u stalnu kolekciju Bele kuće koja danas obuhvata preko 42.000 predmeta. Predsednik može da zadrži za sebe poklone čija vrednost ne prelazi 259 dolara. Ukoliko želi da zadrži i vrednije, mora da ih prijavi poreskim organima i plati odgovarajuće takse.
Džimi Karter je za vreme svog mandata dobio preko 40.000 poklona, a Ronald Regan više od 100.000, uključujući i arapskog pastuva koji je predat američkoj konjici. A Džordž Buš mlađi? Pošto svi znaju da obožava Teksas njega zasipaju sedlima, kaubojskim jaknama, čizmama, kaiševima i mamuzama. Na spisku poklona koje je dobio, iako ih nije želeo, nalazi se i 70 flaša vina - Buš mlađi, naime, već 15 godina apstinira od alkohola.
Kada je reč o poklonima, britanski političari su u prilično nepovoljnom položaju pošto imaju stroge zakone u tom domenu. Tako je Toni Bler 1997. bio jedan od malobrojnih svetskih lidera koji su na Samitu G-8 u Denveru morali da odbiju sat od 15.000 evra - poklon 'Roleksa' učesnicima sastanka.
Kraljica je, međutim, u mnogo boljem položaju pošto se pomenuti zakon na nju ne odnosi. Ona poklone rado prihvata i voli da ih pokazuje. Tako je, recimo, prošlog leta priredila izložbu 200 od 1.500 poklona koje je tokom pola veka vladavine dobila na svojim putovanjima po svetu. Posetioci su, između ostalog, mogli da vide i crtež neprocenjive vrednosti koji je kraljici poklonio Salvador Dali, ali i prilično skromnu kolekciju školjki sa Sejšelskih ostrva. N.M.J. - CDC/GB
Odneli i dvosede
Bil i Hilari Klinton su izazvali skandal kada se otkrilo da su iz Bele kuće poneli sa sobom desetine poklona, uključujući i kristalnu posudu od 25.000 dolara, skulpturu od 38.000 dolara, dva dvoseda vredna 20.000 dolara... Na spisku skandaloznih poklona koje je primio Klinton našli su se i oni koje je dobio od Monike Levinski, među kojima su statua i držač za hartiju u obliku žabe i tanjir s natpisom 'Santa Monika'.
