Izvor: Politika, 15.Okt.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nigde kao kod mame i tate
Više od polovine mlade populacije živi sa roditeljima – razlozi za to su materijalne, stambene i emocionalne prirode
Dvadesettrogodišnji Nikola Milenković je kuvar i apsolvent Više hotelijerske škole i potpuno finansijski zavisi od roditelja. Voleo bi da se to promeni i da im „više ne bude na grbači”, ali kako kaže, za to nema uslova. Početnička plata bi jedva mogla da podmiri troškove iznajmljivanja stana, a sigurno ne bi bilo dovoljno para za prateće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdatke za hranu i komunalije. Loša situacija u državi, u kojoj uspevaju samo „mamini i tatini sinovi”, katastrofalno utiče na egzistenciju „krajnje žalosne srednje klase”, ističe Nikola.
– Sanjam i o zasnivanju porodice, ali pripadam generaciji koja će u tome kaskati za roditeljima bar deset godina. Ne mislim da će situacija uskoro biti bolja. Zato bih, čim diplomiram i odslužim vojsku pod oružjem, iskoristio prvu priliku koja bi mi se ukazala da „zapalim” iz zemlje – iskren je Nikola.
Ovaj momak je samo jedan u armiji mladih ljudi u Srbiji koji nemaju uslova da se osamostale. Prema podacima nedavnog istraživanja „Viza mladi lideri”, sprovedenog na 400 omladinaca od 18 do 27 godina, gotovo polovina njih još stanuje sa roditeljima, iako rade. Od ukupnog broja ispitanih, 30 odsto živi sa partnerima ili prijateljima, dok je 17 odsto ispitanih reklo da žive sami. Posle svega nametnuo se zaključak da, iako žele da preuzmu odgovornost i napreduju u karijeri, mladi u Srbiji se osamostaljuju mnogo kasnije nego njihovi vršnjaci u belom svetu.
Već pomenuto istraživanje pokazalo je, tvrde analitičari, da mladi ljudi smatraju da društvo ne prepoznaje njihovu potrebu da otpočnu samostalni život i steknu finansijsku nezavisnost. Naše društvo još je dominantno konzervativno i patrijarhalno, a porodica i blisko okruženje previše su zaštitnički nastrojeni prema mladima i nisu spremni da prihvate potrebu mladih da postanu nezavisni.
Dr Smiljka Tomanović, profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, upozorava da istraživanje nedavno sprovedeno među 400 mladih nije reprezentativno kao ono sprovedeno 2003. godine.
– Da bi se mladi osamostalili, pre svega moraju da imaju dobro i adekvatno obrazovanje i posao. To je opet povezano sa državom, jer se podrazumeva i dokvalifikacija koju bi država trebalo da obezbedi mladom čoveku zbog lakšeg nalaženja posla na tržištu rada. Za one koji neće da studiraju važan je sistem školovanja sa mnogo prakse, a oni koji hoće da uče morali bi da imaju mogućnost da dobiju stipendije i povoljne kredite, jer sada je ceo teret školovanja svaljen na porodicu. A to vodi do, kako sociolozi kažu, zatvaranja društvene strukture, što znači da se školuju samo deca dobro plaćenih stručnjaka i materijalno dobrostojećih ljudi – objašnjava dr Smiljka Tomanović.
Mnogi nemaju rešeno stambeno pitanje, ne ispunjavaju uslove da dobiju povoljan kredit za stan, a ne mogu ni da iznajme krov nad glavom. Subvencionisani krediti za stanove i neki opštinski stanovi bili bi dobro rešenje s obzirom da se zna da se svaki drugi brak mladih sklapa u roditeljskom domaćinstvu. Komercijalne stambene kredite ipak može da podigne vrlo malobrojna elita mladih, podseća naša sagovornica.
Takođe, posebno je značajno psihološko, emocionalno osamostaljivanje od roditelja, s obzirom da je osamostaljivanje pre svega stanje svesti. Ima primera da ni materijalna i stambena samostalnost ne znači pravo odvajanje, u glavi. Srbija spada u zemlje mediteranske kulture, poput Španije, Italije ili Grčke, gde postoji velika povezanost dve generacije, uverava profesorka Tomanović.
Prema podacima istraživačkog tima generalnog direktorata Evropske komisije za zapošljavanje, socijalnu zaštitu i jednake mogućnosti, prosečni uzrast napuštanja roditeljskog doma za muškarce varira od 22 godine u Danskoj do 31 u Italiji, Malti i Slovačkoj i u većini zemalja imao je tendenciju rasta tokom poslednje dve decenije.
Primera radi, u Belgiji, Austriji, Estoniji i Kipru mladi muškarci napuštaju dom oko 27. godine, u Portugalu oko 29. godine, a u Rumuniji oko tridesete. Što se tiče zemalja kandidata za EU, momci se najkasnije osamostaljuju u Hrvatskoj – sa 32 godine.
Širom Evrope, žene se u proseku odvajaju od roditelja oko dve godine pre vršnjaka. Dankinje i Finkinje prvi put menjaju krov nad glavom oko 21. godine, Belgijanke oko 24, Grkinje oko 27, Italijanke oko 29, a Hrvatice sa 28. To je delom zbog činjenice da žene ranije stupaju u brak, iako znatan broj njih napušta dom da bi živele same ili sa drugim ljudima (ne nužno sa partnerom).
R. Popović - T. Bojković
[objavljeno: 16/10/2009]
