Izvor: Politika, 04.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niče "divlje" naselje nad antičkim gradom
Antički grad pod zemljom star preko 2000 godina ugrožen gradnjom nad zemljom
Pljevlja – Jedan od najznačajnijih i najzagonetnijih arheoloških spomenika rimske imperije, provincije Dalmacije, na tlu bivše SFRJ, u Kominima kod Pljevalja, ugrožen je samovoljom graditelja, ali i nebrigom nadležnih u republici i opštini. Ono što je izvađeno iz zemlje propada, kao i ono što je ostalo pod zemljom.
Na ovom, po mnogima, jednom od najbogatijih i najznačajnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nalazišta antičkih spomenika u Evropi poslednjih godina izgrađeno je naselje, a Zavod za zaštitu spomenika kulture Crne Gore, Skupština opštine i Zavičajni muzej nisu reagovali iako su imali pravo, po zakonu o zabrani svih radova na područjima arheoloških i kulturnih nalazišta, da obustave sve radove.
Niču moderne kuće na spratove sa potkrovljem, formiraju se ulice, uspostavljaju telefonske, elektro i vodovodne instalacije, prave putevi. Tu je u poslednjih 20 godina niklo više od 100 kuća. Nad gradom se podiže novi grad.
U Municipijumu S... (pun naziv grada zameli su vekovi) nekada je živelo više od 50.000 stanovnika. Bio je jedan od centara provincije Dalmacije. Udaljen je od Pljevalja oko 2,5 kilometara, a nalazi se na živopisnoj rečici Vezišnici. Od prestanka života u njemu prohujalo je mnogo vekova, da bi pre 100 godina postao predmet proučavanja u našoj i stranoj literaturi. O ovom gradu pisali su mnogi putopisci, Karlo Pač, Artur Evans i drugi, a Austrijanci su slali arheologe da obave ispitivanja ovog starog arheološkog nalazišta. Poslednja iskopavanja na ovom nalazištu završena su iskopavanjem njegovih nekropola (1964–1976 godine) pod rukovodstvom akademika dr Dragoslava Srejovića i profesora Aleksandre Cermanović-Kuzmanović, koja su obustavljena zbog nedostatka finansijskih sredstava i ostavljena za neka bolja vremena.
Stari meštani se sećaju da su se ovde, dok su još bila žitna polja, u jesen mogle videti konture grada. Po visini žita moglo se oceniti gde su bili temelji građevina, kuda su se protezale ulice, a gde su bili vrtovi.
Na ovim prostorima, izuzev otkrivenih nekropola I i II, sve je netaknuto. U njima se našlo mnogo materijala, više od 1.200 eksponata, keramičke urne, posude, pehari, staklena čaša sa armaturom iz četvrtog veka nazvana Dijatreta. Danas postoji još samo jedna takva u svetu i čuva se u Kelnu, gde su i urađene. Pljevaljska Dijatreta i ostali vredni eksponati stari preko 2000 godina skriveni su od očiju posetilaca za koje vlada veliko interesovanje u zemlji i svetu.
Prama prvim istraživanjima, grad je bio veliki, što se zaključuje po groblju. Dve grobnice su dobro očuvane i bogate. Jedna je pripadala Aureliju Maksimanu, a druga Pakoniju Montani. Obilje pronađenog materijala zadivljuje svojom lepotom i originalnošću. Sada taj materijal leži u podnožju Bijelog brda, tu je veliki broj kamene plastike, monumentalni cipusi, stele, kocke, ukrasi, rezbarija, epitafi, crteži i slike, portreti pokojnika, ljudske figure, figure lovaca, umetnost kamene plastike...
Bilo bi bolje da nisu ni izvađeni iz zemlje, jer su u zemlji bili zaštićeni od propadanja. Zub vremena ih nagriza, a i kiša, sneg, mraz, sunce. Ovako izloženi i nezaštićeni od vremena i klimatskih promena pucaju i propadaju.
Grad čeka neka bolja i druga vremena, pre svega bogatija. Za njegovo otkopavanje potrebno je mnogo novca. Arheologija je skupa nauka, pa je bolje ne počinjati ništa nego početi i ostaviti da propada. Osim toga, kada se bude grad otkopavao moraće da se ruše kuće novog grada, što će znatno da poskupi istraživanja. Ako se nastavi sa divljom gradnjom postoji mogućnost da ovaj jedinstveni arheološki lokalitet zauvek bude izgubljen, što nam buduće generacije nikada neće oprostiti, jer smo na ovaj način napravili veliku štetu prvo sebi, a potom i nauci, državi i budućim generacijama.
M. Radović
[objavljeno: 04.10.2006.]
