Izvor: Politika, 25.Jun.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni brata ne razume bez tumača za bosanski
Izabrano pet stalnih sudskih prevodilaca za bosanski jezik u višim sudovima u Novom Pazaru i Užicu. – U Prijepolju zbog prevoda u zastoju 140 predmeta
Prijepolje – Navršilo se pet godina otkada su pojedini žitelji bošnjačke nacionalnosti koji se sude ili im se sudi u Osnovnom sudu u Prijepolju počeli da traže prevod sudskih spisa sa srpskog na bosanski jezik. Do sada se zbog toga ovde nagomilalo oko 140 nerešenih predmeta.
Saznajemo da je Ministarstvo pravde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upravo privelo kraju izbor stalnih sudskih prevodilaca za bosanski jezik, ali nijedan još nije stigao u prijepoljski sud. Nakon testiranja kandidata, izabrani su dva sudska tumača za područje Višeg suda u Užicu i tri za područje novopazarskog Višeg suda.
O nevoljama prijepoljskog pravosuđa zbog bosanskog jezika, predsednik Osnovnog suda u Prijepolju Mileta Bezarević za „Politiku“ kaže da ovakvi predmeti dugo stoje nerešeni, budući da pojedine stranke u postupku zahtevaju da im se obezbedi prevod na bosanski jezik.
– Ima predmeta koji zbog toga po tri-četiri godine stoje nerešeni. To stvara zastoj, dovodi stranke u neravnopravan položaj, jer se neki postupci redovno sprovode, a drugi odugovlače – kaže Mileta i dodaje: – Mi smo tačno po materijama utvrdili broj predmeta koji su u ovom sudu u zastoju zbog bosanskog jezika. U krivičnoj materiji 78 predmeta, u parnicama 36, a ostalo u vanparničnim postupcima.
Videvši to kao šansu da sudski postupak odugovlače, pojedinci je maksimalno koriste. Bezarević kaže da postoji parnica u kojoj se sude dva brata Bošnjaka. Dok brat tužilac nije imao poseban zahtev oko jezika, tuženi brat je zatražio prevodioca.
– Ali uloge i želje su se promenile kad su se ta dvojica našla u izvršnom postupku. Onda je onaj brat koji je kod tužbe u parnici tražio prevod na bosanski, sada razumeo jezik bez prevoda, da bi drugi, kome je ranije sve bilo razumljivo, kao dužnik zatražio prevodioca. Takvi jezik razumeju po potrebi. Međutim, dužni smo da poštujemo ono što u procesnom zakonu piše: da stranka može da koristi svoj maternji jezik u postupku pred sudom, a ako ne razume jezik na kome se vodi postupak može da traži prevodioca – objašnjava predsednik prijepoljskog suda.
Na pitanje zašto nisu angažovali Milorada Bejatovića iz Novog Sada, jedinog sudskog tumača i prevodioca za bosanski jezik, Bezarević odgovara da jesu u nekim predmetima.
– One koje smo mu poslali Bejatović je preveo i vratio sudu, ali on ima mnogo drugih obaveza, pa nije mogao sve da stigne – odgovara Bezarević.
Ministarstvo pravde je 29. maja ove godine oglasilo konkurs za postavljanje stalnih sudskih prevodilaca za bosanski jezik: po tri prevodioca za područja Višeg suda u Užicu i Višeg suda u Novom Pazaru. Prema uslovima konkursa mogli su se javiti oni državljani Srbije koji imaju „visoko obrazovanje za određeni strani jezik ili poseduju potpuno znanje jezika sa koga se i na koji prevodi“, uz poznavanje pravne terminologije i zadovoljavanje drugih opštih uslova. – Izbor tumača za područje Višeg suda u Užicu znači njihovo angažovanje i u Osnovnom sudu u Prijepolju. Time se aktiviraju postupci koji su u zastoju, a ovaj problem za ubuduće biva rešen – kaže Mileta Bezarević.
Bejatović predsedavao komisiji
Milorad Bejatović iz Novog Sada, sudski tumač za bosanski jezik i profesor pravnih nauka, obavestio nas je da je ovih dana završen izbor stalnih sudskih tumača za bosanski jezik po konkursu Ministarstva pravde.
– Predsedavao sam komisiji u kojoj su još bili profesori sa filozofskih fakulteta u Sarajevu i Tuzli. Za novopazarski sud javio se veći broj kandidata, od kojih su tri izabrana, dok su za područje užičkog Višeg suda od tri predviđena izabrana dva. Glavni uslovi su bili poznavanje jezika i visoko obrazovanje, a o pravnoj terminologiji i drugom svi su polagali test provere, pismeni i usmeni – rekao nam je Bejatović.
Na pitanje kakve su razlike između srpskog i bosanskog jezika na koje su kandidati morali da obrate pažnju, ovaj sudski tumač objašnjava da su razlike male, ali da ih ima.
– Bosanski jezik je jezik tri naroda u BiH i ima svoj pravopis, koji se razlikuje od srpskog. U Bosni, izuzev u Republici Srpskoj, u praksi se više koristi latinica, dok je u zvaničnim spisima u Srbiji prisutnija ćirilica. U bosanskom ima pet-šest reči za određeni pojam, a u srpskom manje, po dve-tri reči. Deo turcizama je više prisutan u bosanskom, i to i u dijalektu i u pravopisu. Te i druge razlike tumač primenjuje – navodi Bejatović.
Što se tiče njegovih prevoda u prijepoljskom sudu, on kaže da je predsednik tog suda „napravio od toga nepotrebnu tenziju i dao u javnost“.
– Preveo sam pet-šest predmeta, a onda mi je dalji rad on zabranio, iz njemu znanih razloga. A bio sam u stanju da za protekle četiri godine prevedem i više hiljada predmeta – ističe Milorad Bejatović.
