Izvor: Blic, 30.Avg.2009, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezreli u školske klupe
Većina prvaka pre nego što pođe u školu nauči da čita i piše. S druge strane, sve veći broj mališana seda u školsku klupu ne znajući da veže pertle, ili da kaže koliko je sati, a zbog naviknutosti na korišćenje kompjutera često imaju probleme i sa motorikom neophodnom za pisanje. Iako znatno stariji, čak i svršeni osnovci ne kreću sasvim spremni u srednju školu.
Savladavanje veština
Polazak u školu trebalo bi da bude početak nečeg novog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i zanimljivog u životu deteta. Ipak, za mnoge od njih ulazak u učionicu najčešće predstavlja veliki stres. S težinom ove promene može da se meri i prelazak u peti razred, kada umesto poznatog učitelja đake čekaju novi nastavnici. Psiholozi objašnjavaju da je za decu podjednako težak i susret sa srednjom školom i drugačijim principom rada. Kako će se deca izboriti s novim situacijama i da li će postići uspeh, zavisi pre svega od toga u kojoj meri su pripremljena došla u školu. A taj zadatak trebalo bi da podjednako uspešno obave vaspitači i roditelji.
– Od prošle godine predškolski pripremni program je obavezan za svu decu i ona bez potvrde da su ga pohađala ne mogu da se upišu u školu. Osim čitanja i pisanja, deca kroz ovaj program razvijaju mišljenje i zaključivanje. Postoje dva pristupa ovom programu. Prvi daje prednost konkretnim veštinama, pa se sa decom više radi čitanje, pisanje, sabiranje i oduzimanje, dok drugi, savremeniji i danas češće zastupljen pristup, prioritet daje opštim veštinama kao što su obogaćivanje rečnika, razvijanje opažanja, zaključivanja, mišljenja, radoznalosti i ljubavi prema knjigama – kaže dr pedagoških nauka Vesna Colić.
Kako bi programom bio postignut cilj, neophodna je saradnja roditelja. Psiholozi smatraju da je najvažnije da oni dete ne zastrašuju govoreći mu „više nema igranja, sada polaziš u školu, a tamo se samo uči", već da svom detetu školu predstave kao lepo i zanimljivo mesto.
Loša motorika
Prema rečima stručnjaka, većina dece u prvi razred dolazi sa dovoljnim znanjem. Znaju da čitaju, pišu, sabiraju i oduzimaju brojeve do 10. Međutim, nemaju razvijene praktične veštine i nisu spremna da budu samostalna.
– Deca su dobro pripremljena za polazak u prvi razred što se tiče poznavanja osnovnih pojmova i orijentisanja u prostoru. S druge strane, mnogi ne znaju sami da se obuku, obuju, vežu pertle, a neki čak ne umeju sami ni da jedu. Roditelji ih previše štite, sve rade umesto njih i sve dečje aktivnosti podređuju učenju. To je velika greška. Učenje bi trebalo podsticati, ali pri tom ne zanemarivati ni ostale aktivnosti. To je najbolji način da dete nauči da ovlada sobom i svetom oko sebe – objašnjava Branka Tišma, školski psiholog u Osnovnoj školi „Lazar Savatić", dodajući da deci ne bi trebalo podilaziti i ispunjavati im svaku želju „jer sutra neće umeti da se nose sa zahtevima, da čine kompromise, niti će umeti da dele sa drugima".
Iz godine u godinu prvaci znaju sve više, ali su istovremeno sve manje emocionalno pripremljeni. Roditelji ih uče samo onim veštinama koje se u školi ocenjuju, navodi Branka Radosavljević, predsednik Pedagoškog društva Srbije.
– Deca znaju sve više. Danas prvaci poseduju mnoge veštine koje su nekada bile nepoznate, kao što je, recimo, rad na računaru. Međutim, ona nisu potpuno psihofizički pripremljena za školu, ne znaju kako da podnose uspehe i neuspehe, ne znaju šta je tolerancija, upornost i red – navodi Radosavljevićeva.
Ona ističe i nedovoljno razvijenu motoriku kod mališana, za šta su najčešće krivi kompjuteri na kojima deca nauče da „pišu" i „crtaju" pre nego što uzmu olovku u ruke.
Nedisciplina srednjoškolaca
Ni svršenim osnovcima nije lako kada pređu u srednju školu, gde je sistem rada drugačiji. Da bi se bolje uklopili u novu školu i bili spremni za njen program, najbolje je, kažu psiholozi, da se još tokom osnovne škole dobro informišu o željenoj srednjoj školi, ali i da se ne stide da zatraže savet od roditelja i školskih pedagoga. Novi srednjoškolci često pogrešno misle da je srednja škola ista kao osnovna, ne znajući da će morati da promene svoje ponašanje i prilagode se novim, težim pravilima.
– Neki učenici su navikli da je osnovna škola obavezna i da vladanje ne ulazi u prosek, pa ne vode računa o svom ponašanju i u početku ne poštuju školska pravila. Novim zakonom ocena iz vladanja ulazi u prosek, što će znatno disciplinovati đake – ističe Ljiljana Gligorović, direktor Tehničke škole za dizajn kože.
Ona i njene kolege iz srednjih škola zabrinuto ukazuju na činjenicu da neka deca završe osnovnu školu a da ne nauče čak ni tablicu množenja, što im predstavlja najveću prepreku u daljem školovanju.
Čitaju od pete godine
Postoje deca koju stručnjaci nazivaju „rani čitači". Ovi mališani u našoj sredini mogu već sa pet godina da čitaju oba pisma, ćirilično i latinično.
– U Kanadi je sprovedeno istraživanje čiji je cilj bio da otkrije šta je zajedničko svim „ranim čitačima". Rezultati su pokazali da roditelji ovih mališana nisu ni pametniji ni obrazovaniji od drugih, već to da su uvek bili spremni da svojoj deci odgovaraju na sva pitanja – kaže Vesna Colić.
