Izvor: Blic, 29.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaposlenost raste
Nezaposlenost raste
Broj penzionera u Srbiji opasno se približava broju zaposlenih i to je jedan od razloga za reformu penzijskog sistema koja se priprema u Vladi Srbije. Prema podacima za prošlu godinu taj odnos bio je 1,3 prema jedan, dok je donja podnošljiva granica da bi sistem tekućeg finansiranja penzija funkcionisao - tri prema jedan. U četiri grada, Kuli, Aleksincu, Apatinu i Zaječaru, penzionera je više nego zaposlenih. Apsolutni rekorder je Kula, gde je lane bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 9.031 penzioner, a samo 7.763 radnika.
Republički prosek za prošlu godinu bio je 755 penzionera na 1.000 radnika, a stanje u Vojvodini, gde je odnos znatno lošiji od republičkog proseka bilo 817 penzionera na 1.000 zaposlenih. Od ukupno četiri grada gde je broj korisnika penzija veći od broja radnika, dva su iz Vojvodine (Kula i Apatin), a izjednačavanju broja uplatilaca doprinosa i korisnika penzija blizu su Bačka Topola, Senta, Odžaci, Sombor, Kikinda, Bačka Palanka i Zrenjanin. Najbolja je situacija u Vranju, gde je lane na 1.000 radnika, penzionera bilo skoro upola manje, tačnije 574.
Komentarišući takvo više nego nepovoljno stanje i mogući razvoj situacije, ekonomista Boško Mijatović za 'Blic' kaže da je u skorije vreme teško očekivati povoljnija kretanja u ovoj oblasti.
- Jedno od mogućih rešenja jeste povećanje broja zaposlenih, ali to nam poslednjih godina slabo ide. Situacija se čak i pogoršava, pa broj zaposlenih opada, a nezaposlenih raste. Tranzicija u privredi kod nas je tek na pola puta i očekujem da će se sadašnji nepovoljni trendovi nastaviti i u narednih tri do pet godina, dok se ne završi privatizacija, tako da u tom periodu ne treba očekivati poboljšanje odnosa broja zaposlenih i penzionera - kaže Mijatović.
Druga mogućnost, smatra on, jeste smanjenje broja penzionera
što se može ostvariti podizanjem starosne granice za odlazak u penziju, što je i jedna od mera reformisanja penzijskog sistema najavljena iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. - To je potpuno u redu jer u razvijenijim zapadnim zemljama ta granica je uglavnom podignuta na 65 godina i za žene i za muškarce, a ima i zemalja gde se u penziju odlazi tek sa navršenih 67 godina života. Kada se to zna, predlog za kasnije penzionisanje potpuno je opravdan, ocenjuje naš sagovornik.
Srbija je pre 25 godina poslednji put imala situaciju kada je doprinose za jednog penzionera uplaćivalo 3,5 radnika. Taj odnos se kasnije samo pogoršavao i 1990. godine opao na 2,5 prema jedan, 2002. godine na 1,5 prema jedan, a prošle godine na 1,3 prema jedan. R. Marković
