Izvor: Politika, 13.Jan.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaposlenost diže pritisak i narušava zdravlje
Gubitak posla je ogroman stres koji vodi u razne, najčešće kardiološke bolesti. – Višak slobodnog vremena niko ne koristi za sebe
Nekada su utešno zvučali argumenti da nezaposlena osoba ima više vremena da pozitivno poradi na svom zdravlju: da vežba i šeta, da kod kuće kuva zdrave obroke i ne jede brzu hranu, da ostavi pušenje... Ovakve tvrdnje koje su se čak našle i u nekoliko medicinskih studija, najnovija recesija je poslala – u istoriju.
Nezaposlenost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << loše utiče na zdravlje, jedini je zaključak studije koju je nedavno objavila američka Nacionalna služba za ekonomska istraživanja, a priču o tome je objavio „Njujork tajms”. Nezaposleni dobijaju u kilogramima, manje se bave fizičkom aktivnošću, a među njima je značajno veća smrtnost zbog zloupotrebe tableta za otklanjanje bolova i sedativa. Objašnjenje je da je ova recesija drugačija, jer dugo traje i najteže je pogodila one koji se bave fizičkim, manuelnim radom.
Da nezaposleni ne gube samo posao već i zdravlje, za „Politiku” potvrđuje kardiolog i načelnica Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije profesor dr Vesna Stojanov, koja kaže da kada su se pre nekoliko godina raspale četiri banke, u ordinaciji je bila suočena sa invazijom žena u pedesetim godinama, koje su ostale bez posla, a stigle su zbog visokog krvnog pritiska, kardioloških tegoba, bola u grudima, gušenja...
– I danas pamtim kako sam postavljala dijagnoze koronarne bolesti, a najveći broj je imao probleme sa visokim pritiskom. Svaki gubitak posla, kao i neizvesnost oko toga da li će neko sačuvati svoje radno mesto, strašno remeti zdravlje. To izaziva ogroman stres koji povećava broj kardioloških bolesnika, ali je među njima i veći broj astmatičara. Žene koje su izgubile posao pre pet godina i danas su moji pacijenti – navodi naša sagovornica.
Ali, kardiološke metode nisu dovoljna terapija, naročito kada se u Srbiji broj nezaposlenih ne smanjuje.
– Mnogi pacijenti koje lečim od visokog pritiska, paralelno su i na psihoterapijskim tretmanima. Ta hipertenzija nije prava, ali će tokom vremena preći u pravu bolest. Srbija nije Amerika. Teško je očekivati da će ljudi bez posla početi više da vežbaju i zdravije da se hrane – primećuje dr Stojanov.
Ona dodaje da je istina da ponekad nezaposlena osoba izgubi kilograme, ali to se teško može smatrati pozitivnim efektom.
– To je sasvim drugi mehanizam gubitka težine: ljudi su smršali od brige, a vrednosti holesterola i triglicerida su im povišeni, jer se nezdravo hrane. Neki su izgubili na težini zbog problema sa štitastom žlezdom – kaže naša sagovornica.
Nova američka studija je utvrdila da čak 57 odsto nezaposlenih više vremena provodi sedeći – pred kompjuterom, na internetu ili gledajući televiziju. Samo trećina nezaposlenih je kazala da vežba više ili bar isto kao i kada su imali posao. Druga studija, koja je trajala 20 godina i pratila 13.000 osoba, koje su jednom ili više puta ostajale bez posla, objavljena u časopisu „Archives of Internal Medicine”, utvrdila je i da rizik od infarkta srca raste sa svakim sledećim periodom nezaposlenosti. Naročito ostajanje bez posla više puta ima dugotrajni negativni učinak na srce. Razlika između osobe koja je, na primer, gubila posao više od četiri puta i one koja nije bila nezaposlena je uporediva sa razlikom u zdravlju pušača i nepušača ili između osobe koja ima dijabetes i nekoga ko je zdrav.
U poslednjem istraživanju zdravlja u Srbiji, sprovedenom tokom 2013. godine, iako nema direktnih pokazatelja veze između velike nezaposlenosti i zdravlja, navodi se podatak da je za samo šest godina za 13 odsto povećan broj stanovnika koji su izjavili da su bili izloženi stresu, pa se čak 56,5 odsto stanovništva žali na stres. Osim toga svaka druga, odrasla osoba ima visok pritisak ili potencijalnu hipertenziju. Fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavi se samo 8,8 odsto stanovnika Srbije, a dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine iz beogradskog Doma zdravlja „Vračar”, sumnja da među njima ima nezaposlenih.
– Bez obzira na odjednom nastali višak slobodnog vremena, nezaposleni nemaju želju da šetaju, vežbaju ili da se druže. Naprotiv sede po ceo dan, jedu brzu hranu, a za nas je karakteristično da mnogo više pušimo kada imamo slobodnog vremena nego kada smo zaposleni. Žale se na depresiju, tvrde da su se potpuno izmenili – postali neraspoloženi, zabrinuti, ne mogu da spavaju, osećaju se beskorisnim. Češće bez posla ostaju žene, a one ne mogu da prihvate da će sada biti samo domaćice – kaže dr Nikolić-Urošević.
Ova doktorka kaže kako maltene kod svakog nezaposlenog pacijenta dođe trenutak kada pokuša da ih pošalje kod specijaliste psihijatra, ali oni to odbijaju.
– U Srbiji nije zaživelo uverenje da je psihijatar specijalista kao i svaki drugi i da im može pomoći, ali se zato pacijenti leče sami, jer i dalje mogu da uzmu lekove za smirenje bez recepta – ističe dr Nikolić-Urošević.
Kada izgubi posao, čovek gubi i zdravstveno osiguranje, pa i bolestan odlaže odlazak kod lekara ili odustaje od lečenja, a određene bolesti se kod njih kasno otkrivaju.
Olivera Popović
objavljeno: 13.01.2015.
.jpg)
