Izvor: Politika, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezadovoljavajuće stanje ljudske bezbednosti
U našoj zemlji je i dalje nizak prirodni priraštaj i velika smrtnost odojčadi, velika je zagađenost vazduha i loš kvalitet vode za piće... Stanje u oblasti ljudske bezbednosti u Srbiji je više nego nezadovoljavajuće, istakli su predstavnici Fonda za otvoreno društvo, koji su, u saradnji sa partnerskim organizacijama civilnog društva, sačinili i publikovali izveštaj o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji za 2005/06. godinu. Ovaj izveštaj, koji je predstavljen na jučerašnjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konferenciji za novinare, obuhvatio je analizu indikatora ljudske bezbednosti koji se odnose na oblasti javnog zdravlja, životne sredine, obrazovanja, nacionalnih manjina i bezbednosti u lokalnoj zajednici.
Predstavnica Fonda za otvoreno društvo Dragana Dulić istakla je da Srbija nema nacionalnu strategiju o bezbednosti, a član ekspertskog tima Fonda za otvoreno društvo Ljiljana Palibrk ocenila je da je medicinska statistika u Srbiji loša, neažurna i nedovoljna. Ona je tom prilikom dodala da koncept javnog zdravlja podrazumeva i prevenciju bolesti, dok je zdravstveni sistem Srbije tako struktuiran da reaguje samo na posledice. Ljiljana Palibrk je demografsku situaciju u Srbiji ocenila kao veoma lošu i dodala da je u našoj zemlji i dalje nizak prirodni priraštaj i da je velika smrtnost odojčadi.
Ekspert Fonda za otvoreno društvo Marina Ilić istakla je da su u oblasti zaštite životne sredine najveći problem Srbije – zagađenost vazduha, loš kvalitet vode za piće i nedostatak regionalnih deponija za odlaganje otpada. Prema njenim rečima, zagađenje vazduha u Srbiji posledica je velikog saobraćajnog prometa i korišćenja benzina sa olovom. Ona je takođe podsetila da u Evropi samo još Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Srbija koriste benzin sa dodatkom olova.
Član ekspertskog tima Fonda za otvoreno društvo u oblasti obrazovanja Nataša Pantić rekla je da istraživanje Fonda za otvoreno društvo pokazuje da je najslabija tačka obrazovanja u Srbiji – definisanje obrazovnih profila i njihova usklađenost sa potrebama tržišta rada i privrede. Ona je takođe istakla da nastavni programi i obrazovni profili na nivou srednjeg i visokog strukovnog obrazovanja nisu prilagođeni potrebama savremenog poslovanja.
Istraživanje Fonda za humanitarno pravo pokazalo je da je nasilje jedan od najvećih problema sa kojim se često susreću nacionalne manjine u Srbiji, a ekspert ovog fonda u oblasti manjinskih prava Pavel Domonji istakao je da su predstavnici nacionalnih manjina neretko izloženi kamenovanju ili fizičkim napadima.
K. Đorđević
[objavljeno: 03.07.2007.]
.jpg)
