Izvor: Politika, 31.Maj.2013, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevolje sa psihički obolelim komšijom
Duge zakonske procedure za utvrđivanje starateljstva i zaštite psihijatrijski obolelih ljudi koji žive sami
Ko brine o psihički obolelima koji žive sami i nisu u stanju da vode računa o sebi, a pri tom maltretiraju ljude u svom okruženju? Ovakav problem imaju žitelji jedne zgrade u Ulici cara Dušana u Zemunu – izloženi su neprestanom šikaniranju komšinice A. A. za koju je utvrđeno da pati od psihičkog oboljenja, zbog čega je više puta i bila na lečenju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />– Komšinica živi sama, pokušavali smo da razgovaramo sa njom i da joj pomognemo, ali nije vredelo. Svakog dana nam maže vrata mačjim izmetom, po zidovima i hodnicima piše skaradne poruke u kojima proziva komšije, rezbari kukaste krstove po drvenim površinama, naziva nas ubicama – priča naša sagovornica, stanarka pomenute zgrade, čije je ime poznato redakciji.
Stanari su se više puta obraćali policiji, komunalnoj službi, zvali su rodbinu žene, pozivali i nadležne u Centru za socijalni rad, ali nisu uspeli da reše problem.
– Policija stalno dolazi na naše pozive, ali tvrde da ništa ne mogu da učine osim da sastave zapisnik. U stanu ima veliki broj mačaka i iz njega se širi smrad celom zgradom. Račune ne plaća, isključili su joj i struju– objašnjava naša sagovornica.
Ovaj slučaj, nažalost, nije usamljen. U beogradskom Centru za socijalni rad objašnjavaju da ukoliko osoba živi sama, a pati od duševnog oboljenja zbog kojeg nije u stanju da se brine o sebi, uz to nema srodnike ili osobe koje mogu da joj pomognu, centar može da joj postavi privremenog staratelja i pokrene kod nadležnog suda postupak za lišenje poslovne sposobnosti i to isključivo na predlog neuropsihijatra. Ukoliko nema nikoga od srodnika ili prijatelja koji bi se prihvatili ove dužnosti, privremeni staratelj može biti predstavnik organa starateljstva.
– Kvalitet i dugotrajnost zaštite korisnika u tom slučaju zavisi od dužine i ishoda postupka ispitivanja poslovne sposobnosti jer ukoliko sud odluči da duševno oboleli ne treba da bude ni delimično lišen poslovne sposobnosti, centar za socijalni rad ne može da preduzima mere njegove zaštite mimo volje korisnika. Ukoliko osoba bude lišena poslovne sposobnosti, postavlja joj se staratelj koji je dužan da se stara o njoj – objašnjavaju nadležni u pomenutoj ustanovi.
Centar može osobu smestiti u ustanovu socijalne zaštite za duševno obolela lica ukoliko se proceni da je to u njenom interesu, uz njegovu saglasnost ili po odluci staratelja, navodi se u pisanim odgovorima nadležnih u beogradskom Centru za socijalni rad „Politici“.
– Za sve to je potrebna saradnja centra, zdravstvene službe, suda i policije. Za lečenje psihijatrijskih bolesnika nadležne su isključivo zdravstvene ustanove – ističu u centru za socijali rad.
Veoma često zaštitom ovih osoba, njihovim lečenjem ili zbrinjavanjem u odgovarajućoj ustanovi rešava se i problem koji su komšije imale sa sa njima, kažu u centru.
– U slučaju duševno obolelog za koga ne postoje uslovi za lišenje poslovne sposobnosti, susedi u slučaju ugrožavanja njihovih prava vode odgovarajuće postupke kao i u svim drugim slučajevima remećenja javnog reda i mira u zgradi – navode nadležni u Centru za socijalni rad.
Po rečima prof. dr Milutina Nenadovića, direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, u ovakvim slučajevima odgovornost za duševnog bolesnika snosi staratelj, ukoliko ga pacijent ima.
– Lekar ne može da pokrene postupak, to čine rodbina ili država kroz centar za socijalni rad. Stanje pacijenta koga hitna pomoć uz asistenciju policije na poziv porodice ili drugih građana, dovede u psihijatrijsku instituciju, procenjuje psihijatar i utvrđuje da li je potrebno prisilno zadržavanje pacijenta koje može da traje najduže tri dana. Posle toga sud odlučuje da li je pacijentu potrebno bolničko lečenje. Ako se utvrdi da je to potrebno, dužina lečenja se određuje prema kliničkoj slici bolesnika i najčešće traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci – objašnjava Nenadović.
Nažalost, očigledno da su zakonske procedure dugotrajne, a nadležni često inertni, pa se ovakvi problemi sporo rešavaju.
------------------------------------------------------------------
„Nevidljivi“ bolesnici
Posebnu teškoću u radu, kako navode nadležni u beogradskom Centru za socijalni rad, predstavljaju takozvani nevidljiva duševno obolela lica, to jest lica za koja postoji sumnja da pokazuju znake duševnog oboljenja ali nikada nisu psihijatrijski pregledana.
– U ovim slučajevima centar ima zadatak da uspostavi saradnju sa zdravstvenim sistemom i, ukoliko je to moguće, obezbedi da ovakva osoba bude pregledana i da dobije odgovarajuću terapiju. Ovo je često veoma teško zbog odbijanja ovih lica da prihvate psihijatrijski pregled i da tokom njega sarađuju. Kada je procenjeno da je interes korisnika smeštaj u ustanovu socijalne zaštite, susrećemo se sa ograničenim kapacitetima zdravstvenih službi, ali i ustanova za smeštaj – navode u ovom centru.
D. Ivanović
objavljeno: 31.05.2013.
