Izvor: Politika, 13.Jul.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevolje s loptom
Nikola ima sedam godina, novajlija je u Svratištu i polako se prilagođava pravilima ponašanja
U Svratištu postoje i nagrada i kazna. Sve zavisi od ponašanja. Jednog od prethodnih dana mali dečak bio je „u kazni”. To znači da nije mogao da bude s drugom decom samo jedan dan u Svratištu. Nije mu bilo prijatno. Pokušavao je da uđe, ali mu to nije bilo dozvoljeno, takva su pravila koja deca moraju da prihvate dolaskom u Svratište. Smatra se da, u mnogim slučajevima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toliko je dovoljno da se vodi računa o vladanju u sredini koju čine deca Svratišta.
Bilo mi je žao, ali pravila su pravila i pridružila sam mu se. Sedeli smo na stepenicama koje odvajaju Svratište od ulice i počeli da razgovaramo. Verovala sam da će to da ga odobrovolji. Nisam pogrešila.
– Žao mi je. Nisam kriv. Gurnuo me je jedan dečko iz Svratišta, ja sam vratio. Mene je videla vaspitačica i kaznila, jer to nije dozvoljeno, moramo da budemo dobri jedni prema drugima.
Rekla sam mu da ne bi trebalo toliko da tuguje jer će dan brzo proći. Ipak, deci ulice jedan dan izgleda duži nego nama... Pitala sam ga da li je gladan, odgovorio je da nije, samo mu je teško što ne može da se igra s drugom decom. Naglasio je da će ubuduće uvek biti dobar.
Nikola je tek stasao za polazak u školu. Rođen je u Beogradu. Živi u Ustaničkoj ulici. Deli sudbinu mnogih svojih sunarodnika koji su beskućnici, a žele da imaju krov nad glavom i da im taj krov ne prokišnjava. I da nema buba koje šetaju po podu... To je mnogo stara kuća, koju su napustili stanari i pred urušavanjem je. Nema ni struje ni vode. Dece pod ovim krovom je – dvanaestoro, plus roditelji i rođaci. U stvari, oni svi žive u dve trošne prostorije pune vlage... Zato je najčešće Nikola na ulici.
Ima krupne, pametne crne oči i osmeh koji pleni.
– Da li si imao igračke kada si bio mali?
– Nisam. Nijednu.
A želeo je da ih ima bezbroj. I sada, da može, igrao bi se automobilčićima, kamionima...
– U stvari, davno sam imao jednu loptu. Kupila je baka. Bio sam srećan kada sam je dobio. Šutirao sam je o jedan zid. Ustaje i pokazuje kako je to činio. Dodaje, brzo se probušila. Plakao je kada mu se to dogodilo.
– Baka mi je rekla da ne plačem i da će mi kupiti drugu. Donela mi je novu. I nju sam šutirao o isti zid i ona se probušila na istom mestu. Mora da je u zidu bio ekser koji nisam video. Baka više nije htela da mi kupi novu.
Kaže da je tek nedavno saznao da postoji Svratište. Čuo je od druga.
– Kada mi je rekao da pođem s njim u Svratište bio sam zapanjen. Šta je to? Objasnio mi je. A gde je ? Rekao mi je da ćutim, ne pitam bez potrebe i da ću videti kad stignemo. Lepo je.
Srećan je jer tu ima svakoga dana – ručak.
– Ne moram da prosim da bih kupio nešto za jelo. Ovde ima dovoljno hrane.
Voli da gleda televiziju, posebno crtaće. Ostavlja utisak dobrog deteta koje može, uz vaspitače u Svratištu, da stasa u obrazovanog momka koji će služiti za primer drugim malim Romima.
-------------------------------------------------
Deca sve pamte
Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:
205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;
SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike mts mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).
Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”
Snežana Prljević
objavljeno: 14.07.2010.
.jpg)
