Izvor: Blic, 31.Maj.2009, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nevino osuđenim vratiti oteto

Naslednici porodica Teo­karević, kojoj su komunisti oduzeli dve fabrike i deset kuća i stanova na elitinim lokacijama – koje danas između ostalih koriste Ambasada Turske i kockarnica „Ale­ksandrija” – neće u skorije vreme moći da povrate oteto. Loš Zakon o rehabilitaciji, koji je donet 2006. godine, ne omogućava rehabilitovanima i vraćanje konfiskovane imovine, a nova radna verzija koja je to do tančina uredila, „zaturena” je na putu između >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mini­starstva pravde i Uprave za trezor Mini­starstva finansija.

Rehabilitacija kakva je sprovedena u Srbiji jedan je od najvećih promašaja naših vlasti. Ljudi o koje se autoritarni režim ogrešio ne dobijaju ništa do pukog priznanja da su osuđeni u protivpravnim procesima. Imovina koja im je tada oteta, kazne koje su platili i godine koje su izgubili u zarobljeništvu, sada ne mogu da naplate ili vrate. Spram toga, država i danas uživa u onome što je nezakonito otela nedužnim ljudima.

Koliko je ovakav praksa loša uvideli i u Ustavnom sudu, koji je početkom ove godine prosledio pismo Skupštini Srbije tražeći brzo usvajanje zakona koji će omogućiti povraćaj konfiskovane imovine.

I na ovo su vlasti ostale gluve, pa ne samo da nisu pokrenule usvajanje novog zakona već je inscenirana i svojevrsna birokratska igranka, u kojoj se ovom značajnom propisu „na neodređeno vreme” gubi svaki trag.

Kako je za „Blic nedelje” rečeno u Ministarstvu pravde, radna verzija novog zakona o rehabilitaciji prosleđena je nedavno Upravi za trezor na razmatranje i procenu sredstva koja su neophodna da se ovaj zakon primeni. Do tamo, međutim, nikada nije stigla.

Ne samo da državni sekretar ministarstva finansija Slobodan Ilić nema nikakve informacija o ovom zakonu već ni sektor za pripremu budžeta Uprave za trezor, koji je nadležan za takve procene, navodno nikada nije primio ovaj propis. To nam je potvrdila službenica u sektoru za pripremu budžeta.

Utisak je da u ovom momentu niko od nadležnih ne zna gde se nalazi nova verzija zakona o rehabilitaciji. Nezainteresovanost vlasti u ovom slučaju ne treba ni da čudi. Ako smo imali zajednički pokušaj ministarstava ekonomije i pravde da stopiraju radne sporove i grubo se ogreše o temelje prava, onda je „zaturanje” novog zakona o rehabilitaciji, koji obavezuje državu da iz budžeta vrati imovinu i novac protivpravno osuđenima, najmanje što su mogli da urade.

Bilo kako bilo, čak i da se nova verzija zakona uskoro „pojavi”, iz Ministarstva pravde su nas uverili da je usvajanje tog propisa ove godine zasigurno nemoguće.

– Budući da ni budžetom ni rebalansom budžeta za 2009. godinu nije predviđen ovaj trošak, očekujemo da bi do usvajanja najranije moglo da dođe 2010. godine. Ali, ni to nije sasvim sigurno – rekli su nam u Ministarstva pravde.

Inače, država već godinama izbegava da adekvatno primeni postojeći zakon o rehabilitaciji. Zakon iz 2006, koji je sudije širom Srbije stavljao na muke, sadrži svega devet članova i omogućava samo rehabilitaciju u užem smislu, odnosno poništavanje presude koja je doneta protivpravno u sistemu političke represije. U tom zakonu se u devetom članu navodi da će se povraćaj konfiskovane imovine urediti posebnim zakonom, što do danas nije učinjeno.

– Zakon iz 2006. je izuzetno loš i verovatno jedan od najgorih koje je država Srbija ikada donela. To je velika šteta jer je ideja rehabilitacije potpuno pravno i moralno nesporna. Utoliko je loš gest što je važnu stvar kao što je rehabilitacija takvim zakonom država otaljala. Ovo je sada prilika za popravni ispit i mogućnost da se rehabilitacija uredi u celosti i time poravnaju dugovi prema žrtvama nekadašnje vlasti ove države – kaže profesor Vladimir Vodinelić, jedan od članova Radne grupe za izradu novog zakona o rehabilitaciji.

Vodinelić smatra da sprovođenje suštinske rehabilitacije sa vraćanjem imovine nije veliko naprezanje za državu, ma u kakvoj finansijskoj situaciji ona bila. Trenutno rehabilitaciju u Srbiji potražuje nešto više od 1.500 ljudi. Ali, s promenom zakona, smatra Vodinelić, možemo da očekujemo i da rehabilitaciju potraže drugi ljudi koji se za to nisu odlučili, pošto im je važno i da povrate konfiskovanu imovinu.

Ipak, precizni podaci o imovini koja je konfiskovana u protivpravnim suđenjima ne postoje.

Vraćanje imovine bez zakona o denacionalizaciji

Radna verzija novog zakona o rehabilitaciji je u potpunosti uredila povraćaj konfiskovane imovine.

Da bi rehabilitovana osoba mogla da povrati imovinu ili novčanu protivvrednost onoga što joj je oduzeto, neće morati da čeka donošenje zakona o denacionalizaciji, koji će se odnositi na sve druge primere oduzimanja imovine poput nacionalizacije, agrarne reforme"

Šta donosi novi Zakon o rehabilitaciji

- Vraćanje novca koji je naplaćen od žrtava kroz novčane kazne, tako da cifra bude ravalorizovana - kolika je bila kazna, toliko se i vraća

- Vraćanje svega što je konfiskovano ukoliko postoji. Ako ne postoji, predviđeno je obeštećenje

- Žrtve političkog progona imaju pravo da im se vreme koje su proveli na izdržavanju kazne ili u sudskom postupku uračuna u radni staž

- Naknada štete za ljude koji su izgubili određena prava zbog protivpravne osude u novčanoj protiv vrednosti i da se da određeno obeštećenje za patnje i duševne boli žrtava

- Lica koje su protivpravno osuđena ili kažnjena, a sada nisu zdravstveno osigurana, zakon im daje jednaka pravo kao onima koji imaju zdravstveno osiguranje.

- Rahabilitacija neće važiti samo za osobe koje su imale prebivalište na teritoriji Srbije, već i u svim drugim državama bivše SFRJ

Nastavak na Blic...