Izvor: Blic, 30.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevidljiva bolest
Nevidljiva bolest
Broj zaraženih virusom hepatitisa C je u porastu, a glavni razlozi za takvu situaciju su nedovoljna informisanost o načinima prenosa, merama zaštite i simptomima te bolesti. Procene stručnjaka su da je jedan do dva odsto populacije zaraženo tim virusom, dok je virus hepatitisa B bio ili je prisutan kod svake treće osobe - kaže za 'Blic' epidemiolog dr Dragan Ilić.
Dr Ilić ističe da je najveći problem u otkrivanju i lečenju obolelih od hepatitisa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << C taj što virus ulazi u organizam a da čovek ništa ne oseti, odnosno, bez ikakvih simptoma. Jedan od simptoma može biti blaga prehlada, ali se najčešće slučajno otkrije da je osoba zaražena i tada je bolest u većini slučajeva u poodmaklom stadijumu.
- Samo u 20 odsto slučajeva virus se spontano eliminiše, odnosno, organizam se sam izbori. U ostalih 80 odsto slučajeva, ukoliko se ne pristupi adekvatnoj terapiji, razvija se hronični hepatitis C koji dovodi do ciroze jetre, pa čak i do karcinoma. Oko 20 odsto inficiranih virus je zaradilo seksualnim kontaktom bez zaštite, dok ostatak čine intravenski narkomani, ljudi zaraženi prilikom transfuzije krvi ili tetoviranjem - kaže dr Ilić i napominje da je najbolja preventiva da narkomani koriste svoj špric i iglu, partneri upražnjavaju seks sa kondomom, a primaoci tkiva i organa moraju da prime organe od davalaca koji su testirani.
Epidemiolog dr Danijela Simić objašnjava da su simptomi kod infekcije hepatitisom B malaksalost, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, glavobolja, bol u mišićima, žutica, taman urin, svetla stolica i bol u gornjem delu stomaka. Veoma lako je zaraziti se jer je samo mala, gotovo nevidljiva kapljica krvi, izuzetno retko i pljuvačke, u kontaktu sa povređenom kožom, sluzokožom ili očima dovoljna za infekciju. Prenosi se sa majke na dete tokom trudnoće i porođaja, prilikom hirurških intervencija pri kojima se koristi nesterilan pribor, transfuzije krvi ili krvnih derivata, seksualnim kontaktom bez zaštite.
- Reč je o podmukloj bolesti jer je u većini slučajeva bez simptoma, period inkubacije traje do čak šest meseci, a jedini način za utvrđivanje bolesti je testiranje na prisustvo antigena hepatitisa B. Tokom perioda inkubacije i bolesti, ali i ukoliko je hronični nosilac virusa, zaražena osoba u neznanju inficira druge - kaže dr Simić.
Ne postoji lek za akutni hepatitis B, osim dijete i odmaranja. Većina odraslih ozdravi u potpunosti, a od ukupnog broja inficiranih oko jedan odsto umre od akutnog hepatitisa B. Hronično oboleli postaju deca i odrasli čiji organizam ne može da pobedi virus. Oko 25 odsto umire od ciroze ili raka jetre.
Ivan Mišković Brojke govore
-svaki treći čovek bio je ili je inficiran virusom hepatitisa B
-deset odsto odraslih nikad ne uspe da se izleči
-hepatitis B je 100 puta infektivniji i 100 puta češći od HIV-a Dosta obolelih
Prema podacima za 2005. godinu Instituta za javno zdravlje 'Dr Milan Jovanović Batut', prijavljena su 323 slučaja akutnog hepatitisa B, 232 slučaja hroničnog, što pokazuje da broj zaraženih iz godine u godinu raste. U istom periodu registrovane su 202 osobe sa akutnim hepatitisom C i čak 508 sa hroničnom formom, što je, prema rečima dr Danijele Simić, značajno povećanje u poređenju sa prethodnim godinama. Od prošle godine uvedena je obavezna vakcinacija protiv virusa hepatitisa B. Deca se vakcinišu odmah po rođenju, a zatim dobijaju još dve doze vakcine tokom prve godine života.
