Izvor: RTS, 22.Jul.2010, 19:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neustavne odredbe o kažnjavanju medija

Ustavni sud Srbije ocenio je neustavnim odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju o novčanim kaznama za medije. Odredbe će prestati da važe objavljivanjem odluke suda u "Službenom glasniku Srbije".

Odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju o novčanim kaznama za medije, Ustavni sud Srbije ocenio je neustavnim, jer predstavljaju kršenje slobode medija i izražavanja.

Nezavisno udruženje novinara Srbije pozdravilo je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odluku Ustavnog suda Srbije da stavi van snage izmene i dopune Zakona o javnom informisanju koje su izvan ustavnog okvira i ugorožavaju slobodu javnog izražavanja i štampe.

To udruženje posebno značajnom smatra odluke da se spreči mogućnost zabrane medija i vrati pravo građanima da kao fizička lica budu osnivači medija, stavljanje van snage enormnih kazni koji su ugrožavale opstanak medija, kao i prebacivanje profesionalnih delikata u privredne prestupe za koje postupak pokreće država.

NUNS je najavio da će pažljivo pratiti primenu odredaba koje su ostale na snazi i pozvao Ministarstvo kulture Srbije i pravosudne organe da to isto čine, "jer se samo na taj način može ustanoviti njihova svrsishodnost".

Ministarstvo kulture i Vlada Srbije pozvani su da "u budućoj zakonodavnoj aktivnosti ne prave greške kakve su učinjene prošle godine ishitrenim i nedovoljno promišljenim izmenama i dopunama

Zakona o javnom inforisanju bez konsultacija sa stručnom javnošću i bez rasprave o predloženim rešenjima".

Sud je ocenio da obaveza upisa u registar javnih glasila ne predstavlja povredu Ustava i međunarodnog prava, ali su neustavnom ocenjene odredbe koje upis u registar javnih glasila dovode u vezu sa zabranom izdavanja.

Prema oceni suda, neustavne su i odredbe kojima se kršenje pretpostavke nevinosti i zaštite prava maloletnika tretiraju kao privredni prestup, jer po svojoj prirodi ne predstavljaju povredu privrednog i finansijskog poslovanja.

Ocenjeno je da nisu u skladu sa Ustavom i međunarodnim konvencijama odredbe zakona koje se odnose i na obavezivanje tužioca i suda da pokrenu postupak i izreknu kaznu javnom glasilu, a takođe i odredba prema kojoj samo domaće pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo.

Prema mišljenju suda, odredba koja se odnosi na dostavljanje podataka iz registra nadležnom ministru ili poreskoj službi, ne može biti sporna, a nisu neustavne odredbe o raspolaganju prava, kao ni zabrana osnivanja glasila pod istim ili sličnim imenom u trajanju godinu dana.

Sudija izvestilac Vesna Ilić Prelić ocenila je da su te odredbe pogrešno shvaćene kao ograničenje i da one zapravo štite prava građana, imajući u vidu širi javni interes i uticaj medija.

Ona je sudu predložila da danas odlučuje o predlogu ombudsmana i podnetim inicijativama za ocenu ustavnosti izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju zbog značaja te materije i posledica koje iz tih propisa mogu proisteći.

"U svakom demokratskom društvu a posebno onom koje je na putu demokratskog razvoja kao što je naše od izuzetnog je značaja za svakog pojedinca da se načinom na koje se uređuje sloboda medija osigura puna afirmacija i ostvarivanje slobode mišljenja, izražavanja i pravo na obaveštenost", rekla je Vesna Ilić Prelić.

Prema njenim rečima, izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju propisane pojedine kazne za privredne prestupe znatno su više od maksimuma koji je određen Zakonom o privrednim prestupima, čime je narušeno načelo jedinstva pravnog poretka.

Ustavni sud pokrenuo je postupak ustavnosti odredaba zakona koje se odnose na ovlašćenja ministra, jer bi ministru bilo prepušteno da samostalo uređuje i propisuje uslove upisa u registar, što je po oceni suda sporno.

Od Skupštine Srbije zatraženo je da u roku 60 dana dostavi mišljenje o odredbi zakona kojom je propisano da ministar "bliže uređuje način vođenja registra javnih glasila", koji nije definisan nijednim propisom ni aktom.

Odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju koje je Ustavni sud ocenio neustavnim, prestaće da važe danom objavljivanja odluke suda u "Službenom glasniku Srbije".

UNS:  Zatražiti mišljenje Evropskog suda za ljudska prava

Bez obzira na odluku Ustavnog suda, Udruženje novinara Srbije najavljuje da će od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu tražiti mišljenje o odredbama izmena Zakona o informisanju.

"Proćerdali smo godinu dana i nemamo razloga da budemo zadovoljni što su se sudije složile sa nama", kaže Ljiljana Smajlović predsednica UNS-a.

Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, kaže da nema odredbe u izmenjenom Zakonu o informisanju koja nije dovedena u pitanje.

Šabić je ocenio da je država trebalo da ima sluha za stručnu i medijsku javnost u Srbiji koje su ukazivale na neustavnost zakona. 

Ukazao je da, ukoliko država bez ikakvog argumenta i uvažavanja mišljenja stručne javnosti bude usvajala zakone, to praktično znači da će se pravda uvek tražiti pred Ustavnim sudom ili u Strazburu.

Zaštitnik građana Saša Janković osvrnuo se na Zakon o elektronskim komunikacijama, kao još jedan sporan zakon kome su se usprotivila novinarska udruženja.

Njime se, tvrdi, narušava privatnost građana i najavljuje da će pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak o oceni ustavnosti tog zakona.

Ustavni sud razmatrao je izmene i dopune Zakona o informisanju na predlog ombudsmana Saše Jankovića kojima su osporene gotovo sve odredbe tog akta, a razmotrene su i tri inicijative građana.

Izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju stupile su na snagu 8. septembra 2009. godine, a Vlada Srbije uputila je 9. jula parlamentu na usvajanje po hitnom postupku zakonski predlog koji je izglasan 31. avgusta uprkos protivljenju široke i stručne javnosti.

Pre toga, sama Vlada je podnela šest amandmana na sopstveni predlog, a Skupština je usvojila i još jedan amandman opozicije.

Nastavak na RTS...

EMportal: Asocijacija medija pozdravila odluku Ustavnog suda