Izvor: Danas, 10.Sep.2015, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neusklađenost sa međunarodnim standardima
I pored pet meseci kašnjenja analize poslovanja privrede Srbije od rokova propisanih zakonom, još uvek se ne zna kada će biti objavljeni, iako je prošlo skoro devet meseci od kraja poslovne godine. Za ovo kašnjenje direktor APR Zvonko Obradović u tekstu "Rokovi pomereni zbog novih računovodstvenih pravila" (Danas 9. 9. 2015) navodi da je uzrok "otpor računovodstvene struke pravilima dostavljanju finansijskih izveštaja i dokumenata u vezi sa finansijskim izveštajima u elektronskom obliku".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Ova izjava čelnika APR, u najmanju ruku je začuđujuća, pre svega za strukovne asocijacije Savez računovođa i revizora Srbije i mnoga druga respektabilna profesionalna tela. Ova profesionalna tela su uložile velike napore da preko savetovanja i publikacija posvećenih sastavljanju i dostavljanju finansijskih izveštaja za 2014. godinu doprinese da finansijski izveštaji brojnih obveznika budu dostavljeni na vreme i u zahtevanoj formi, što su obavezujuće i uredili.
Ono što čelnik APR nije pomenuo jeste suština problema, koji leži u u neusklađenosti Zakon o računovodstvu i podzakonska akta sa Direktivom EU 2013/34 koja uređuje pitanja finansijskog izveštavanja i sa međunarodnim standardima iz oblasti računovodstva koje donosi Međunarodna federacija računovođa i tela u okviru nje, kao i sa aktuelnom bilansnom teorijom. O ovoj problematici je raspravljano mnogo puta i svi nadležne institucije su obaveštene o mogućim posledicama lošeg Zakona o računovodstvu koji je donet u 2013. godini, kao i loših podzakonskih akata ovoga zakona koji su doneti u 2014. godini i menjani u istoj godini.
Jedan od ključnih nedostataka finansijskih izveštaja, jeste njihova neopravdana predimenzioniranost, u smislu broja bilansnih pozicija, koja nas je vratila u devedesete godine prošlog veka. Već sada je to kočnica za obradu zbirnih podataka iz finansijskih izveštaja na nivou Srbije. Nije teško pretpostaviti da če naredni problem u obradi tih podataka biti obezbeđivanje njihove uporedivosti koja predstavlja osnovni zahtev međunarodne regulative i osnov svake analize, u odnosu na prethodni period. Pitanje je da li i u kom vremenu podaci mogu da budu prikazani uz ispunjenje ovog zahteva.
Loša zakonska rešenja otvaraju i druge probleme i pitanja, kao na primer : kome trebaju podaci o poslovanju privrede prethodne godine, kada je najveći deo tekuće godine već prošao. Možda su baš zbog njihovog neobjavljivanja, mnoge šanse već izgubljene. Zatim, pitanje poverenja u podatke koji će biti objavljeni na bazi zbirne obrade statističkih izveštaja je veoma ozbiljno, kada se ima u vidu da redovni godišnji izveštaji koji su dostavljeni do 30. 06. 2015. kod obveznika izveštavanja mogu da se razlikuju od izveštaja za statističke potrebe, kao i činjenica da i pored toga aktuelni propisi dozvoljavaju obveznicima da, uz plaćanje naknade, vrše zamenu finansijskih izveštaja za 2014. sve do kraja 2015. godine.
Praksa je ukazala na brojne nedostatke zakonske računovodstvene regulative, ne samo na forme i sadržine obrazaca finansijskih izveštaja, već i na neusklađenost sa međunarodnom regulativom, neusklađenost sa bilansnom teorijom, neadekvatno pozicioniranom osnovom za oporezivanje, što je kočnica za privlačenje investitora, i time nanošenje direktne štete privredi Srbije.
Zakonodavca u oblasti računovodstva i revizije čekaju korenite promene zakonske regulative i prilagođavanje sa Direktivom EU, kao suštinsko strateško opredeljenje. ali se ništa na tome ne radi.
Autor je profesor univerziteta i revizor
