Izvor: Politika, 10.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neupisivanje dece u školu – samo prekršaj
Ima zaselaka u kojima roditelji ne znaju kako bi im deca išla do dalekih škola i nemaju para za knjige. – Kazna 10.000 dinara
Udaljenost škole, loše materijalno stanje, pa čak i nepoverenje u srpski obrazovni sistem, razlozi su zbog kojih pojedini roditelji ne upisuju svoje mališane u osnovnu školu. Iako smo zagazili u 21. vek, ovakvih slučajeva i dalje ima. Ako se izuzmu marginalne grupe, kako kaže Milka Andrić, pomoćnik ministra prosvete, reč je o veoma malom procentu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi, ali tu pojavu bi trebalo u potpunosti iskoreniti. Do sada su roditelji koji izbegavaju da upišu dete u školu kažnjavani prekršajno, kaznom od 10.000 dinara, ali novi zakon o obrazovanju i vaspitanju, ukoliko bude usvojen u Skupštini, trebalo bi da propiše mnogo veće kazne.
– Nema mnogo ljudi koji ne upisuju decu u školu i podnošenjem prekršajne prijave većina njih se primora da ipak upiše dete u prvi razred. Veći problem predstavlja obrazovanje dece koja pripadaju osetljivim grupama, kao što deca romske nacionalnosti, o kojima niko nema podatke, nisu prijavljena i nemaju dokumenta. Mnogi od njih se u toku školovanja osipaju iz sistema i niko ne može da ih nađe, pa ostaju na ulici bez obrazovanja i šanse da nađu bilo kakav posao – kaže Milka Andrić.
Zvaničnih podataka o broju dece koje roditelji ne upišu u školu nema, ali u Centru za socijalni rad Kladovo kažu da su pre dve godine dva puta morali da podnesu prekršajne prijave protiv roditelja koji nisu želeli da im deca pohađaju prvi razred.
– Reč je o siromašnim porodicama iz seoskih sredina, tačnije iz zabačenih zaselaka koji su nedostupni i nemaju blizu školu. Roditelji nisu znali kako će deca da putuju u školu, niti su imali novca da im obezbede knjige i sveske – objašnjava Ljubiša Stojanović, direktor Centra za socijalni rad u Kladovu.
Prema njegovim rečima, za podnošenje prekršajne prijave zadužena je lokalna samouprava, tačnije prosvetna inspekcija, ali to je krajnja mera kojoj pribegavaju.
– Škola nas obaveštava o tome da neko dete nije upisano i mi reagujemo. Pokušavamo da nagovorimo roditelje da dopuste deci da pohađaju školu, a ako razgovor ne pomogne savetujemo predstavnicima lokalne samouprave da „presaviju tabak" – kaže naš sagovornik i dodaje da oni u ovakvim slučajevima pokušavaju da reše problem i da deci iz materijalno ugroženih porodica obezbede neku materijalnu pomoć i knjige.
Oba ova slučaja su, prema rečima direktora Stojanovića, rešena pozitivno i ova deca sada pohađaju školu.
U Centru za socijalni rad Niš ne dobijaju podatke o tome koliko dece ne upiše prvi razred, ali svake godine reaguju jer ih škole obaveste o tome da se neko dete upisalo u školu i prestalo da dolazi.
– Dobijamo oko 10 do 15 ovakvih prijava svake godine. Uglavnom su u pitanju deca iz porodica romske nacionalnosti koja su počela da idu u školu pa odustala. Ukoliko dođemo do tačne adrese, pokušavamo da ubedimo roditelje da dopuste deci da se obrazuju. Ipak, često dobijamo lažne adrese na kojima niko ne stanuje – objašnjava Javorka Aranđelović, rukovodilac službe za decu i mlade Centra za socijalni rad u Nišu.
Nikakve prekršajne prijave u ovom slučaju ne pomažu jer je reč o porodicama koje kazna ne zabrinjava jer nisu motivisane za školovanje dece, a mnoge ne mogu ni da je plate.
Dušanka Vuković, pedagog u Centru za socijalni rad Beograda, kaže da nemaju informacija o tome da li ponekad roditelji u dvomilionskoj prestonici izbegavaju da upišu dete u osnovnu školu, ali redovno ih obaveštavaju o tome da pojedino dete krene u školu pa odustane.
– Za nas je veoma važno utvrditi razloge zbog kojih deca ne idu u školu jer je to obično posledica ozbiljnog problema i zanemarivanja. Mi prvo pokušavamo da rešimo situaciju i da pomognemo detetu – objašnjava naša sagovornica.
Ovakvi slučajevi se u prestonici otkrivaju uglavnom ukoliko stigne prijava od škole, komšija ili rođaka o zanemarivanju deteta pa se otkrije da dete ne pohađa školu. Svakog februara opštine bi trebalo da šalju školama spisak dece koja bi, prema mestu prebivališta, trebalo da se upišu u prvi razred. Obrazovne ustanove moraju da provere šta je sa decom čiji im se roditelji nisu javili, da li su se upisala u drugu školu ili ne. Obavezno je i pohađanje pripremnog predškolskog programa, a propisane kazne za roditelje koji ne poštuju ove pravilo su iste.
Jelena Popadić
[objavljeno: 11/08/2009]
