Izvor: Politika, 12.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nestašica „čitača”

Na uređaje koji čitaju nove lične karte čeka se dve-tri nedelje od dana porudžbine, a cena se kreće od tri do 17 evra. – Koji se podaci vide na monitoru

Otkako je nakon pisanja „Politike” o nestašici čitača ličnih karata, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić naredio da sve javne institucije nabave ove uređaje do 1. septembra, na tržištu je zavladala prava pomama za ovim aparatima.

Kako smo juče uspeli da saznamo, ovaj izum ne može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se pazariti u velikim maloprodajnim lancima tehničke robe. Prema rečima Srđana Tasića, direktora maloprodaje „Eltima”, ni oni, ni njihovi konkurenti na svojim rafovima nemaju čitače za nove lične karte. U bankama koje su ovu brigu prebrinule ističu da se ovakvi uređaji uglavnom mogu naći u radnjama kompjuterske opreme. Cene se kreću od nekoliko evra do nekoliko desetina evra, sve zavisi od količine koja se naručuje, ali i od kvaliteta.

Tako je Banka „Inteza” čitače za smart kartice nabavila preko tendera. Prema rečima Žarka Vukadinovića, šefa službe za elektronsko bankarstvo, malo kompanija ima tu opremu na zalihama.

– Najjeftinija ponuda koju smo mi dobili iznosila je šest dolara. U cenu nisu bili uračunati troškovi carine i uvoza. Prilikom kupovine vodili smo računa o ceni, kvalitetu, ali i o rokovima isporuke. Cela naša mreža, zahvaljujući razvoju elektronskog bankarstva, pokrivena je, i čitači se nalaze u svakoj filijali, tako da smo spremni dočekali naše klijente sa novim ličnim kartama – objasnio je Vukadinović.

I Komercijalna banka nedavno je prebrinula ovu brigu, pa je, kako nam je juče rečeno, oko 90 odsto filijala snabdeveno novim uređajima.

Miloš Merdžanović, jedan od menadžera u kompaniji „Poslovni informacioni sistemi” (PIS), u kojoj mogu da se pazare novi uređaji, priznaje da u poslednjih nekoliko dana vlada velika potražnja za čitačima.

– Trenutno na lageru imamo 50 uređaja. To ne znači da ne možemo da zadovoljimo potrebe svih zainteresovanih kupaca. Funkcionišemo po principu narudžbina. Kupci mogu da očekuju da roba stigne u roku od dve, tri nedelje. Cena varira u zavisnosti od kvaliteta. Ako neko želi da kupi manje od deset ovakvih uređaja onda je cena viša i iznosi 16,85 evra. Najbolje prolaze oni koji kupuju na veliko. Tako za narudžbinu veću od 1.000 komada cena iznosi svega 9,92 evra – objasnio je Merdžanović.

Oni veštiji mogu i preko Interneta da postanu vlasnici čitača za lične kartice. Tako se uz pomoć globalne mreže ovi uređaji mogu poručiti za svega dva, tri dolara. U cenu nisu uračunati troškovi transporta.

U kancelariji potpredsednika vlade Božidara Đelića pokušali smo juče da saznamo da li je možda napravljena neka procena koliko je ovakvih uređaja potrebno Srbiji. Kako kažu, takvu računicu je nemoguće izvesti.

Kompletno uputstvo za instalaciju i upotrebu čitača za elektronske lične karte „čelik” može se naći na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Načelnik Uprave za informacione tehnologije MUP-a Srbije Dragan Maksimović izjavio je da je iznenađen neobaveštenošću državne uprave koja se nije pripremila za biometrijske isprave, jer pravilnik o ličnoj karti, u kome je naveden i način očitavanja podataka iz ličnih karata, važi od januara prošle godine. Ipak, on je priznao da deo odgovornosti snosi i MUP Srbije koji je mogao da organizuje kampanju kroz koju bi građani, državne institucije i privredni subjekti bili upoznati sa uvođenjem i načinom korišćenja novih isprava.

Otkako je najavljeno uvođenje elektronskih ličnih karata sa čipom, u javnosti se vodi polemika o bezbednosti ovih dokumenata. Stručnjaci tvrde da niko neovlašćen, naravno pod uslovom da građanin ne izgubi ili mu ne ukradu ličnu kartu, ne može doći do podataka koji se pomoću čitača očitavaju na monitoru kompjutera, a to su: prezime, ime, ime jednog roditelja, datum rođenja, mesto rođenja (opština i država), prebivalište, JMBG i pol. Takođe, na monitoru se očitavaju i podaci o tome ko je i kada izdao ličnu kartu, njen broj i rok važenja. Podaci o krivičnoj i prekršajnoj odgovornosti građana ne unose se u čip lične karte, već u posebne evidencije MUP-a, kao i do sada.

– Čip koji je ugrađen u nove lične karte građana Srbije ne može se očitati daljinski, bez kontakta. Reč je o čipu poput onoga u platnim karticama. Podatke u čip lične karte može da upisuje samo MUP. Naravno, kriminalci se uvek trude da zloupotrebe dokumenta, sigurno da postoje i odgovarajuće metode kada su u pitanju elektronska dokumenta, ali siguran sam da su elektronske lične karte teže za falsifikovanje od klasičnih papirnih – kaže za „Politiku” Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj Interneta.

Kako objašnjava, daljinski se mogu očitavati samo takozvani erfid čipovi, poput onih koji se koriste za obeležavanje skuplje robe u prodavnicama kao zaštita od krađe aktiviranjem alarma pri izlazu kroz bezbednosna vrata, ili za naplatu putarine bez zaustavljanja na naplatnim rampama, odnosno daljinskim očitavanjem markice zalepljene na šoferšajbni automobila. Takvi čipovi, za razliku od čipa u ličnim kartama, imaju mikro-odašiljač u sebi. Dakle, nemoguće je očitati podatke sa lične karte prolaskom kroz, na primer, bezbednosna vrata u prodavnici.

– Ne treba se plašiti uvođenja novih tehnologija, već kako će država čuvati i obrađivati podatke građana. Što se tiče problema sa novim ličnim kartama, jasno je da se njihovo uvođenje odvija trapavo, ali stvari ipak idu u pravom smeru. Mislim da nije napravljen dobar akcioni plan, a trebalo je predvideti i mogućnost pohranjivanja elektronskog potpisa u novim ličnim kartama, a ne da kroz nekoliko godina, kada i ta mogućnost bude postojala, uvodimo u upotrebu još jedan dokument – karticu sa elektronskim potpisom – smatra Marković.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić juče je sa premijerom Mirkom Cvetkovićem dogovorio izradu sveobuhvatnog programa unapređenja odnosa administracije sa građanima i privredom. Osnovi ciljevi ovog programa su da se što pre pojednostavi procedura, pojača kapacitet administracije na ključnim poslovima sa stanovništvom i da se što više koriste moderne informacione tehnologije, saopšteno je juče iz kabineta potpredsednika vlade.

Ovo je bio drugi sastanak međuresorske radne grupe povodom problema sa nabavkom čitača novih elektronskih ličnih karata na kome su predstavnici državnih i privrednih institucija izvestili potpredsednika vlade o postupku nabavke čitača i njihovih instalacija. Sledeći sastanak u planu je za poslednju nedelju avgusta kada će Đelić proveriti da li je urađeno sve što je dogovoreno u vezi nabavke čitača elektronskih karata i, ako bude potrebno, preduzeti mere protiv onih koji nisu obavili svoj deo posla.

A. Nikolić

M. Galović

-----------------------------------------------------------

Đelić u akciji

Nakon što je naš list prošle srede skrenuo pažnju da nedostaju čitači elektronskih ličnih karata, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić hitno je reagovao: organizovao je međuresorsku grupu čiji je zadatak da do 1. septembra omogući upotrebu novih ličnih karata u celoj Srbiji.

Tako je Đeliću koji se založio za hitno uvođenje biometrijskih pasoša da bi Srbija što pre ispunila uslove za takozvanu belu šengensku listu, zapalo da rešava i „srodni” problem s ličnim kartama o kojem je, po sopstvenom priznanju, saznao iz medija.

Obezbedio je vodu i stolice za građane koji su po vrućini satima stajali u šalter salama, obilazio je i kontrolisao kako se ovi poslovi odvijaju u policijskim stanicama, da bi na kraju uručivao prve nove pasoše predate građanima na samom kraju zakonskog roka – 30 dana od predaje zahteva. Suočivši se s birokratijom, potpredsednik vlade iz prve ruke spoznao je koliko vremena i živaca troše građani koji moraju da zamene dokumenta kojima je istekao rok važenja.

– Video sam da ima ljudi u administraciji koji se ponašaju kao da su građani njihove sluge. Ima i onih kojima nije daleka ideja da građane tretiraju kao stoku! Zbog takvih je krenulo izdavanje novih ličnih karata, a da nisu obezbeđeni čitači, tako da građani s novim ispravama ne mogu da ostvare svoja prava! To neće moći! Ne može birokratija da ima bezbedno radno mesto, a da građani trpe zbog njih – izjavio je potpredsednik vlade.

[objavljeno: 13/08/2008]

Nastavak na Politika...