Izvor: Blic, 28.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestaju cipele i mašine
Nestaju cipele i mašine
BEOGRAD - Industrija obuće 'Beograd' se već četiri godine nalazi u predstečajnom postupku. U preduzeću sa tri proizvodna pogona, velikom trgovačkom mrežom i kapacitetom za oko 4.000 pari obuće dnevno, zvanično radi oko 2.000 ljudi dok je veliki broj na prinudnim odmorima ili predstavlja višak radne snage. Pošto posla već duže nema, nezadovoljstvo radnika je konstantno raslo tako da su krađe postale svakodnevica. Sve je kulminiralo kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je zaustavljen i najveći pogon fabrike u Zemunu, saznajemo od radnika pogona u Zemunu. - Radnici su očajni. Poslednja plata koju smo primili je polovina januarske, i ona se kreće od 1.000 do 4.000 dinara, dok su plate za decembar trgovcima isplaćene iz pazara. Krađe su postale normalna stvar. Baš prekjuče je nestalo 59 pari obuće, za vikend je neko odneo pet, šest šivaćih mašina, a svaka od njih vredi bar 15.000 maraka. Do sada je samo kod nas, u Zemunu, nestalo bar 20 takvih mašina. Neko je mogao da napravi sebi fabriku dosad. Novi direktor je dosta toga obećao da bi došao na to mesto i već tri meseca samo obećava da će biti bolje, da će biti posla, ali se ništa ne dešava i mi smo očajni - priča za 'Blic' Milena Milenković, radnica u proizvodnji u Zemunu.
Prema rečima bivšeg generalnog direktora ovog preduzeća Nenada Lojpura, veliki problem preduzeća je trgovačka mreža. 'Obuća Beograd' ima stotinak prodavnica širom Srbije koje dnevno prodaju samo jedan ili nijedan par obuće. Prodavnice su u zapuštenom stanju i pravo su 'leglo' prodaje na crno, tvrdi Lojpur.
- U kutijama sa amblemom 'Obuće' pojedini radnici i njihovi šefovi prodaju tuđu robu. U radnji, u Ulici Srpskih vladara jednim popisom utvrđeno je da se u rafovima nalaze 32 para tuđih cipela u našoj ambalaži. I ništa se nije desilo. Radnici redovno izbegavaju da uplate pazar, ispravljaju knjige - kaže Lojpur.
Pre nego što je petog marta dao ostavku, Nenad Lojpur je sklopio posao sa italijanskom firmom 'Filanto' za proizvodnju 500.000 pari obuće, vredan 2,5 miliona maraka. To bi, kako on kaže, moglo da 'izvuče' fabriku iz loše situacije u kojoj se nalazi. Međutim, u zemunskom pogonu je izbila pobuna, Italijani su čuli za to, kao i za krađe, Lojpur je smenjen, a novi v.d. direktora Dragiša Anisijević posao nije nastavio. Kako Lojpur tvrdi, posao je nemoguće završiti zato što pogon u Zemunu, koji jedini ima potreban kapacitet, ne funkcioniše, pa je posao prebačen na pogon u Koceljevu. To donosi mesečne gubitke od oko 300.000 maraka. Pošto tu nije moguće ispuniti ugovorene obaveze Italijani hoće da odustanu, a kako Lojpur tvrdi, to bi bio kraj za 'Obuću Beograd'.- Obraćali smo se opštini, obraćali smo se Ministarstvu za privredu i privatizaciju, ali niko neće da nam pomogne. Mi samo tražimo prinudnog upravnika na šta imamo potpuno pravo jer predstečajni postupak ne bi smeo ovoliko da traje - ističe Milenkovićeva.
Prema Lojpurovim rečima, pomoćnik ministra privrede Slobodan Petrović, prvo je u razgovoru sa predstavnicima radnika 'Obuće Beograd' obećao pomoć, dok je na drugom sastanku, pre desetak dana, rekao da je 'najbolje da se sve to reši samo od sebe'.
- Ako ovaj posao sa Italijanima propadne sigurno je i da će fabrika propasti, jer 'Obuća' nema sopstvenih sredstava, nema posla, a niko se ne bi usudio da nam da kredit. Ne znam kome je u interesu da fabrika propadne. Možda je to uvod u neku novu privatizaciju - kaže Lojpur. J. Subotić
