Izvor: Danas, 24.Sep.2014, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestajanje knjiga
Deluje previše dramatično? Senzacionalistički? Tamo gde spaljuju knjige uskoro će na lomačama goreti ljudi - preterano? Možda. Ali, kako „zabosti nežnu reč u debelo uho“?
Dobro, neće ih baš spaljivati. Knjige. Ali će ih, pošto se po ukusu onih koji su za njih odgovorni dovoljno brzo ne prodaju, slati u staru hartiju ili po toj ceni dati nosiocima autorskih prava da ih otkupe, ili ih, po istoj toj, bagatelnoj ceni prodati nekom trećem, koji će im onda možda na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nekom crnom tržištu knjiga vratiti (najzad na njih staviti) pravu cenu. Tako će bar knjige biti spasene, slažu se ljudi od knjige, a oni među njima koji brane čast plemenitog izdavačkog poziva podsećaju da knjige zapravo i nemaju rok trajanja i da će se za svaku od njih kad-tad naći kupac.
Skandalozno, međutim, jeste i nedopustivo da se na čelu jedne velike i prestižne, pritom i državne izdavačke kuće nađe čovek koji ne voli knjige! Bar ne one koje su napisali Niče, Šopenhauer, Prust, Pekić, Bahtin, Van Gog, Sreten Marić... kao i savremeni autori koji su se pobunili protiv ove „čistke“ knjiga. Uglavnom filosofija i lepa književnost i, ne daj bože, teorija iste - trice i kučine! Kome to još uopšte treba? Pomislio bi čovek da jedan istoričar treba da ima, ako ne ljubavi, a onda makar razumevanja za tako nešto.
U pitanju je, međutim, istoričar dnevnopolitičke orijentacije koji se na važnoj poziciji obreo zahvaljujući pre svega partijskom ključu, a da u tradiciji srpske istorije diskontinuiteta, posebno u kulturi, raskrsti sa svim onim što su oni prethodni uradili pa ma kako to dobro, čak i odlično bilo. A govorili smo već na ovom mestu da je kultura nežna biljka koja se brižljivo i dugo gaji da bi uspela i najmanje od svih ljudskih delatnosti trpi diskontinuitet.
