Izvor: Blic, 16.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestaće oko 1.500 sela u Srbiji
Nestaće oko 1.500 sela u Srbiji
U selu Vlasina Stojkovićeva, kod Vlasinskog jezera, pre pola veka živelo je 2.700 ljudi, a seosku školu pohađalo je 160 dece. Danas ovo selo ima samo 260 stanovnika, a škola devet đaka.
Srbija je puna ovakvih sela u kojima broj stanovnika drastično opada, a ako se ovako nastavi, upozorava Branislav Gulan, saradnik Naučnog društva ekonomista, preti opasnost da već za nekoliko godina budemo agrarna zemlja bez sela i seljaka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Srbija danas ima 4.800 sela. Za deceniju i po sa mape bi moglo nestati svako četvrto, ili njih 1.200. U čak 86 odsto sela broj stanovnika se smanjuje, a samo u 12 odsto se povećava. Potpuno je opustelo 1.961 selo. Istu sudbinu moglo bi da doživi još njih 200 jer nemaju nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina. Obeshrabruje i podatak da danas u srpskim selima živi oko 260.000 muškaraca koji su se približili pedesetoj godini, a još nisu zasnovali porodice, navodi Gulan i ukazuje da zbog svega ovoga srpska sela karakteriše i sve veća materijalna beda starih ljudi, koji su ostali da žive u njima.
Prema njegovim rečima, ovakva situacija posledica je deagrarizacije zemlje koja je bila najbrža u svetu. Tako je poljoprivredno stanovništvo 1961. godine činilo 49 odsto ukupnog stanovništva, 1971. godine 36 odsto, a 20 godina kasnije samo 17 procenata. Procenjuje se da će 2011. godine u Srbiji broj poljoprivrednog stanovništva iznositi oko 9,4 odsto, ili 540.000 ljudi. Polovina od ovog broja imaće više od 60 godina, dok će samo 11,5 odsto biti mlađe od 20 godina.
Da se crne prognoze ne bi ostvarile, državna politika bi, smatra naš sagovornik, trebalo da se oslanja na agrar i ruralnu ekonomiju.
- Ta politika bi trebalo da bude ne samo u funkciji preživljavanja u sadašnjim vremenima već i trajno opredeljenje države. To je posebno značajno danas, kada imamo milion nezaposlenih i kada zbog restrukturiranja velikih kompleksa radnici ostaju bez posla. Većina njih je sa sela, a otpremninama koje dobijaju mogli bi početi novi biznis na selu. Tako bi rešili problem svoje egzistencije i vratili život u srpsko selo, navodi Gulan.
R. Marković
