Izvor: Politika, 07.Nov.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesporno zelenilo, sporna cena
U Novom Sadu je u toku velika akcija ozelenjivanja, tokom koje će biti zasađeno 10.000 sadnica. – DSS tvrdi da su biljke i saksije preplaćene
Novi Sad – Završetkom velike jesenje akcije, Novi Sad će imati blizu 10 odsto zelenih površina, što je zadovoljavajuće za naše prilike, ali upola manje od gradova u najrazvijenijim zemljama sveta. Upravo se postavljaju travnjaci i menja staro drveće u Ulici Sonje Marinković, a takođe se radi u Somborskom Bulevaru i na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sunčanom keju. Niko ne spori da je kvartovima, koji su poslednjih godina doživeli građevinsku ekspanziju, potrebno više zelenila, ali pojedine stranke upozoravaju da treba preispitati trošenje gradskih para.
Zeleni pojas u Sonje Marinković dobiće potpuno drugačiji izgled: pored novog travnjaka biće postavljen i raster, tako da će ostati mesta za parking, kako su zahtevali građani koji ovde žive, a dotrajala stabla javora zameniće koprivić. Grad namerava da zelenilo rekonstruiše u čak 21 ulici, svim koje su urađene, ili će biti završene do kraja sezone, pri čemu će samo ovog meseca biti zasađeno 10.000 sadnica drveća.
– Na Somborskom bulevaru sadi se 410 lišćara i postavlja 13.000 kvadrata travnjaka. Na Sunčanom keju u toku je sadnja 440 tuja i 270 sadnica graba. Uskoro će početi i radovi u okolini magistralnog puta M7, koji će biti sprovedeni u nekoliko faza. Planirano je uklanjanje brojnih deponija sa tog područja, potom izmena zemlje i sadnja 900 novih sadnica, kao i postavljanje travnjaka na površini od 150.000 kvadrata – kaže gradonačelnik Igor Pavličić.
U Novom Sadu najviše drveća ima u kvartovima sagrađenim šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kad je grad jeftino otkupljivao zemljište, zidao zgrade i ostavljao prostor za zeleni pojas. Međutim, za četiri decenije Novi Sad je gotovo utrostručio stanovništvo, a broj automobila se uvećao preko 20 puta. Problemi sa slobodnim površinama su očigledni u naselju Detelinara, koje i sada nosi „zeleno ime”, a bukvalno je utonulo u beton.
Urbanističkim planovima, prostor na Detelinari, između ulica Ilije Birčanina, Stevana Mokranjca, Hadži Ruvimove i Kornelija Stankovića, namenjen je izgradnji objekata javne namene i zelenila, ali zbog nedostatka sredstava grad nije krenuo sa eksproprijacijom starih kuća i pripremom zemljišta. Budžetom grada nisu planirana sredstva za ovu svrhu.
Restriktivan budžet svakako je objektivan problem, ali pojedine opozicione partije tvrde da bi zelenila na javnim površinama bilo više kada se novcem bolje gazdovalo. Demokratska stranka Srbije optužila je tako gradsku vlast da zelenilo plaća po nerealno visokim cenama.
Prema rečima potpredsednice Gradskog odbora DSS-a Ružice Igić ova stranka je nedavno kupovala Pančićevu omoriku za 450 dinara po sadnici što je nekoliko puta manje od cene koju plaćaju gradske vlasti. U ovoj stranci smatraju da je 89.000 evra previše za saksije na Trgu slobode, a takođe i pitaju šta je urađeno sa milion evra, koliko je JKP „Gradsko zelenilo” dobilo iz „eko-dinara” prošle godine.
– Aktuelna vlast, predvođena Demokratskom strankom, višestruko je povećala izdvajanja građana za zelenilo za vreme svog mandata. Vlasnici poslovnog prostora umesto 56 para sada izdvajaju tri dinara po kvadratu mesečno, dok vlasnici stanova umesto 16 para plaćaju dinar po kvadratu – tvrdi Igićeva.
U lokalnoj samoupravi odgovaraju da su rezultati „Gradskog zelenila” vidljivi, i da ovo preduzeće, iako nije u lakoj situaciji, bolje posluje nego pre četiri godine, kada su njim upravljali kadrovi DSS-a. Što se tiče optužbi da se novac nenamenski troši, kažu da to uvek mogu proveriti nadležne službe.
M. Mijušković
objavljeno: 08.11.2011.
