Izvor: B92, 23.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nerešen problem beskućnika
Beograd -- U svetu živi oko milijardu beskućnika. U zemljama u tranziciji, među kojima je i Srbija, broj beskućnika svakodnevno raste.
Na milenijumskom samitu Ujedinjene nacije usvojile su, kao prioritet, da se do 2015. godine trajno zbrine najmanje 100 miliona beskućnika. U Evropi, situacija je posebno teška u Rusiji i Ukrajini, a broj beskućnika raste u svim zemljama tranzicije. U Srbiji čak ni administrativno nije definisano ko spada u kategoriju beskućnika, mada se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zna da ih samo u centru Beograda ima oko 2.000.
U Srbiji postoji samo jedno Prihvatilište za odrasla i stara lica, kapaciteta od 105 mesta. Ipak, naporom zaposlenih, utočište od predstojeće zime našlo je njih više od 120, jer su i hodnici pretvoreni u spavaonice za beskućnike - bolesne i senilne, koje je odbacila porodica.
Njih je u poslednje vreme sve više - invalida, izbeglica, alkoholičara, skitnica ili prosto napuštenih ljudi.
B92: Kako ste dospeli ovde?
Žena srednjih godina: Dospela sam od noge i od dijabetičara. Imam kuću, ali isterao me otac.
Starica: Ja sam rodom iz Bosne, tamo nemam ništa. Evo ovde nemam gde... Nemam.
Starac: Oslepeo sam pre šest godina, kataraktu sam dobio. 52:03
B92: Kada istekne vreme boravka ovde, čemu se nadate, gde ćete?
Starac: Imam rezervisano mesto u Ruzveltovoj 50, 72. parcela.
Od osnivanja je kroz Prihvatilište prošlo više od 10.000 ljudi, a kroz pomoćnu službu na železničkoj stanici - više od 15.000.
Žive po napuštenim kućama, podrumima, šahtovima, ispod mostova, spavaju u parkovima, na pločnicima... Preciznih podataka o njihovom broju nema, ni na široj teritoriji grada, kao ni u ostalim delovima zemlje.
"Računa se da ih ima 2.000, međutim šire područje grada ima sigurno mnogo više. Mi, kad pratimo tu problematiku, pratimo uže područje grada, eto taj 'krug dvojke'", kaže Prvoslav Nikolić, zamenik direktora u Prihvatilištu za odrasla i stara lica.
Više od polovine beskućnika je duševno obolelo. U prihvatilište dolaze u teškom stanju i higijenski zapušteni. Neki od njih nisu se kupali i više meseci, kaže doktorka Slavica Stevanović.
"Dehidrirani, neuhranjeni, sa vrlo teškim bolestima, sa promrzlinama, usput oni još i boluju od nekih bolesti, kardiovaskularnih, dijabetičari", navodi ona.
Zbog malog kapaciteta, prihvatilište ograničava prijem na one koje dovede služba hitne pomoći, policija ili dođu sami i mole za pomoć.
Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, boravak u prihvatilištu ograničen je na šest meseci. Zaposleni, međutim, ulažu sve napore da najbolesnije i najugroženije zadrže što duže ili im pronađu domski smeštaj
Ipak, kada dani boravka isteknu, jedan deo tih ljudi vraća se ponovo životu na ulici, koje sobom nosi ekstremno siromaštvo.
.jpg)
