Izvor: Politika, 24.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepristojne ponude u čet rumu
Dok roditelji veruju da im deca provode na Internetu dva sata mesečno, ona ispred ekrana provode i po 40 sati. – Čak 38 odsto srednjoškolaca doživljava različite onlajn neprijatnosti
Internet je postao najbolji prijatelj mladih širom planete, a svetska statistika svedoči da savremeni tinejdžeri više vremena provode sa virtuelnim nego sa „trodimenzionalnim” prijateljima. Istraživanje Evropske asocijacije za interaktivni advertajzing pokazalo je da mladi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u uzrastu od 16 do 24 godine većinu svog slobodnog vremena provode na Internetu, odnosno da čak 82 odsto njih surfuje mrežom između pet i sedam dana u nedelji.
Prema najnovijim istraživanjima korporacije „Simantek”, većina roditelja uopšte nije obaveštena o tome koliko vremena njihova deca provode na Internetu, a još manji broj njih zna kakvu vrstu „nepristojnih ponuda” oni dobijaju kada se priključe na „mrežu”. O veličini roditeljskih zabluda dovoljno govori podatak da, primera radi, američki roditelji veruju da njihova deca u proseku provedu dva sata mesečno na Internetu, a istina je da provode čitavih dvadeset. I roditelji u Kini smatraju da su im deca „prikačena na mrežu” samo dva sata mesečno, dok mali Kinezi pred ekranom provode čak četrdeset sati.
Istraživanje, kojim je obuhvaćeno 7.400 korisnika Interneta iz celog sveta, otkrilo je da su deca izložena različitim onlajn ponudama i prevarama – obraćaju im se ljudi koje ne poznaju i traže od njih lične informacije, a roditeljska opomena „nikad ne pričaj sa strancem” najčešće prestaje da važi.
Stručnjak „Simanteka” Marijan Merit ističe da ne postoji način da roditelji zabrane deci da vode svoj „onlajn život”, ali dodaje da je njihova odgovornost u tome da nauče svoju decu da nikad ne daju lične informacije i da na vebu koriste lažna imena.
Da bezličan i anonimni svet Interneta otvara vrata raznim pedofilima, ali i trgovcima ljudima, potvrđuje i istraživanje nevladine organizacije „Astra”, koja se bavi sprečavanjem trgovine ljudima. Istraživanje pod nazivom „Trgovina ljudima – pogled kroz internet prozor”, sprovedeno na uzorku naše srednjoškolske populacije, otkrilo je da dve trećine tinejdžera koristi Internet, da polovina njih svakodnevno četuje sa virtuelnim poznanicima, a da četvrtina njih ima i stalnog prijatelja u čet rumu. U masi podataka koji svedoče o virtuelnim prijateljstvima, izdvaja se cifra od 15 odsto tinejdžera koji se čuju preko telefona sa svojim drugarom i 13 odsto njih koji se povremeno viđaju sa svojim onlajn prijateljima. Rezultati istraživanja pokazali su da čak 38 odsto srednjoškolaca odlučuje da upozna osobu sa kojom komunicira preko Interneta, a isti broj doživljava različite neprijatnosti dok su „na vezi”.
Da bi ispitali kako izgleda četovati sa nepoznatim ljudima iz „cipela” maloletnice, stručnjaci „Astre” kreirali su virtuelnu petnaestogodišnju devojčicu, koju je za pedeset sati provedenih u čet rumu kontaktiralo čak 457 nepoznatih osoba. Virtuelnu tinejdžerku uglavnom su kontaktirale osobe muškog pola (u 86 odsto slučajeva) različitih uzrasta – od maloletnika do muškaraca starijih od pedeset godina. Ono što je istraživače posebno zabrinulo jeste činjenica da je čak trećina njih seksualno uznemiravala devojčicu. Posle učestalog seksualnog uznemiravanja, kreirana virtuelna devojčica je u toku tih pedeset sati četovanja imala 20 vrlo neprijatnih „razgovora” – dvoje sagovornika joj je vrlo eksplicitno nudilo novac za seksualne usluge, 14 njih je pokušavalo da ostvari svoje seksualne fantazije sa njom, a dvoje joj je nudilo pomoć u ostvarivanju „boljeg života”.
U ovoj nevladinoj organizaciji upozoravaju da pedofili u odelu trgovaca dečjim sudbinama polako i sistematski stiču poverenje onih koji krstare Internetom, upoznaju njihove navike, „pecaju” ih na radoznalost svojstvenu tinejdž godinama i u jednom trenutku – bace mrežu. A te „udice” veoma često imaju obličje malih oglasa u kojima se devojkama nudi posao u manekenskim agencijama, agencijama za bejbi siterke, hotelima i na prekookeanskim brodovima.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 25/02/2008]
