Izvor: Glas javnosti, 04.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprimetno se uvuku pod kožu
BEOGRAD - Toplo vreme i potreba za prijatnom hladovinom izmamilo je ljude u parkove i izletišta, a lekari savetuju mere opreza, jer je ovaj period sezona krpelja, koji u najgorem slučaju mogu dovesti do lajmske bolesti.
- Zaključno sa prvim danom juna, Zavodu se javilo 105 osoba sa ubodom krpelja, od kojih je kod dvadesetoro njih, dijagnostifikovana lajmska bolest - rekla je za Glas dr Nevenka Pavlović, iz Savetovališta za lajmsku bolest pri Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja Beograd.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
Verovatnoća za ujed tog parazita najveća je u listopadnim i mešovitim šumama, sa delovima guste vegetacije, gde je strujanje vazduha slabo, a vlažnost visoka. Često se mogu naći i na livadama i okućnicama koje se ne održavaju redovno, a nema nikakvih pravila ko su njihove „mete“. Naime krpelji ujedaju osobe oba pola i svih starosnih grupa.
- Primetno je da nam se pacijenti javljaju češće nego prošle godine. Po svemu sudeći krpeljima odgovaraju
mikroklimatski uslovi, odnosno činjenica da je za nama period od nekoliko kišnih dana - primećuje doktorka i svima koji zbog posla ili razonode borave u prirodi, savetuje mere zaštite.
Važno je nositi svetlu odeću da bi krpelj mogao što bolje da se uoči. Košulja bi trebalo da ima duge rukave, a poželjno je da pantalone budu uvučene u čarape. Nošenje glatke odeće otežava krpeljima da se zakače. Posle svakog izleta važno je pregledati kožu.
OTKRIVENA U AMERICI
Lajmska bolest je bakterijska sistemska zaraza koja napada ceo organizam, a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce, čiji je uzročnik bakterija - spiroheta. Mada prvi zapisi o njoj datiraju još iz 19. veka, bolest je zvanično otkrivena je 1975. godine u gradu Lajmu u američkoj državi Konektikat. Danas se otkriva na svim područjima gde se nalaze krpelji zaraženi uzročnikom ove bolesti.
U našoj zemlji prvi put je prepoznata na području Beograda 1987. godine od kada se kontinuirano izučava i prati.
BEZ ČUPANJA I HEMIJE
Ako je već došlo do uboda, odstranjivanje treba da se obavi bez čupanja, gnječenja i kidanja krpelja. Ne smeju se stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin...) Krpelja treba odstraniti pincetom, hvatanjem rilice (usni aparat) što blize koži, a posle odstranjivanja mesto uboda dezinfikovati. Ukoliko sami uspešno ne odstranite krpelja, ili rilica ostane u koži, obavezno se treba obratiti lekaru. Mesto uboda krpelja mora da se posmatra narednih mesec dana. Pojava crvenila dokaz je zaraze uzročnikom lajmske bolesti i mora da se leči.
U prvoj fazi oboljenja, na mestu uboda krpelja javlja se bubuljica i prstenasto crvenilo, koje se širi, ali se istovremeno može javiti i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i bolno uvećanje lokalnih limfnih žlezda.
Lajmska bolest je bakterijska zaraza koja napada ceo organizam, posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Ako se u početnoj fazi bolesti ne pristupi lečenju, posle šest do osam nedelja i više, može doći do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa - što je drugi stadijum bolesti.
Do trećeg stadijuma bolesti dolazi ukoliko se ne počne sa lečenjem lajmske bolesti ni u drugoj fazi i to posle deset meseci ili više godina, kada može doći do trajnog oštećenja zdravlja, invalidnosti i smanjenja radne sposobnosti.
Lečenje je simptomatsko uključujući antiedematoznu, antikonvulzivnu i drugu potpornu terpapiju.
