Izvor: B92, 07.Avg.2010, 12:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nepotpun spisak državne imovine

Beograd -- Ni skoro dvadeset godina posle raspada SFRJ, Srbija još uvek nema kompletan spisak imovine državnih i društvenih firmi koja je ostala u bivšim republikama.

Direkcija za imovinu, Agencija za privatizaciju i resorna ministarstva prebacuju odgovornost jedni na druge.

U Državnim preduzećima kažu da su kompletnu dokumentaciju dostavili svim nadležnim institucijama. Sporazum o sukcesiji potpisan je 2001. godine, a poslednja ga je ratifikovala Hrvatska. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Hrvatska je još početkom devedesetih nacionalizovala svu srpsku državnu i privatnu imovinu.

Za to vreme u Srbiji na prodaju čeka više od 100 firmi čije je sedište nekada bilo u Hrvatskoj, a na pitanje kolika je ukupna vrednost srpskih državnih firmi na teritoriji bivše SFRJ, u direkciji za imovinu Republike Srbije kažu da odgovor na to pitanje još uvek nemaju.

"Mi smo sada upravo u postupku, Povodom formiranja Odbora za pitanje regionalne saradnje Direkcija je dobila zadatak da izvrši evidentiranje te imovine i mi očekujemo da ćemo imati u narednih mesec dana vrednost imovine na republičkom nivou”, rekao je zamenik direktora direkcije, Srboljub Panić.

Podatak da je do novembra 2008. godine, kada je stopirana prodaja imovine hrvatskih, slovenačkih i preduzeća iz Bosne i Hervegovine koja su ranije poslovala u Srbiji, prodato svega 32 firme i to za samo 355 miliona dinara, govori da se naša država odgovornije ponašala prema tuđoj imovini nego prema svojoj.

U najvećim srpskim državnim kompanijama kažu da su dostavili kompletnu dokumentaciju i nadležnima u Vladi i Republičkoj direkciji za imovinu, ali niko nije reagovao.

"Mi smo svu dokumentaciju preneli R.Direkciji za imovinu koja je zaključkom Vlade od 1. Decembra 2005. Preuzela na sebe vođenje postupka za prodaju železničke imovine u Hrvatskoj”, izjavio je direktor direkcije za imovinu ŽTP, Miroslav Jeremić.

Naftna kompanija INA tužila je Srbiju za deo imovine "Beopetrola” i štetu procenjuje na 207 miliona evra.

Hrvatska država je podržala tužbu, baš kao i u novembru 2008. godine kada su protestvovali zbog donošenja uredbe vlade Srbije da se omogući prodaja hrvatskih kompanija sa sedištem u Srbiji.

Zbog čega Srbija do sada nije preduzimala ništa da zaštiti imovinu svojih firmi u Hrvatskoj i kako su JAT, Železnice, Karneks i Ineks bili prinuđeni da sami angažuju advokate ne bi li povratili imovinu vrednu više stotina miliona evra, gledajte u sutrašnjim vestima.

Nastavak na B92...