Izvor: Politika, 30.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Neposlušno” čedo
U Visokim Dečanima, na Veliku Gospojinu, pred oko 400 okupljenih Srba pristiglih iz više metohijskih enklava i Đakovice, episkop lipljanski Teodosije poručio je da se nastavlja započeta obnova svega što je porušeno i da za to ima čvrstu podršku patrijarha Pavla i srpske države.
Ova protokolarna vest o susretu vernika sa svojim pastirom u carskoj lavri možda i ne bi zasluživala neku veću pažnju da nije usledila posle dramatičnih događaja u Dečanima izazvanih odlukom episkopa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Artemija da smeni svog vikara (pomoćnika) vladiku Teodosija. Povratkom u Dečane koje je privremeno napustio 22. avgusta, pošto mu je Artemije uručio odluku o smeni stavljajući ga na raspolaganje Svetom sinodu, vladika Teodosije je pokazao da je na Sinodu dobio „prvu rundu” u odmeravanju snaga sa episkopom raško-prizrenskim.
Za Crkvu po kanonima neprirodno „dvovlašće” će se nastaviti sve dok Sveti arhijerejski sabor, najverovatnije u oktobru, ne preseče stvar. Ukoliko vladika Artemije ne dobije podršku ostalih arhijereja za svoju odluku o smeni „neposlušnog” episkopa Teodosija, otvara se put da sadašnji nastojatelj dečanskog bratstva zasedne u njegov episkopski tron. Ako se to dogodi, ozakonio bi se opasan presedan koji bi mogao da ugrozi ustrojstvo SPC. Sveti oci su dosta pisali o neposlušnosti. Tako sveti Jovan Lestvičnik savetuje: „Bolje je ogrešiti se o Boga, nego o svog duhovnog oca! Jer, kada Boga naljutimo, naš vođa ga može pomiriti s nama. No, kada svog duhovnog oca ogorčimo protiv nas, nemamo više nikoga ko bi se za nas pred Bogom zauzeo”.
Vladika Teodosije (Šibalić), na krštenju Živko, rođen 29. juna 1963. godine u Čačku nosi epitet „pomirljivog pregovarača” u mantiji. Titulu episkopa lipljanskog dobio je po drevnoj episkopiji grada Ulpijane (Iustiniana Sekunda). Njegov uspon u crkvenoj hijerarhiji počeo je 2005. godine kada je, kao potpredsednik Saborskog odbora za Kosovo i Metohiju, zadužen da održava kontakte sa odgovornim predstavnicima međunarodne zajednice u južnoj pokrajini i upoznaje ih sa zvaničnim stavovima Svetog sinoda.
Episkop Teodosije učestvovao je i na pregovorima o Kosmetu koji su se održavali u Beču, a kao član delegacije SPC koja je boravila u SAD 2006. godine. Svedočio je i pred Radnom grupom za ljudska prava američkog Kongresa.
Za razliku od episkopa Artemija oštrog u istupima, Teodosije je ostao upamćen po svojoj veoma pragmatičnoj izjavi. „Crkva na Kosovu nije tako jaka da određuje status pokrajine Kosovo, ali kakav god taj status bio, bilo Kosovo u sastavu Srbije, bilo autonomija, bilo nezavisno država, Crkva treba da ostane na Kosovu, sarađuje sa postojećim vlastima, što Crkvu ne nagoni da prizna te vlasti.”
Vladika Teodosije je završio Bogoslovski fakultet u Beogradu. Kao uspešan student pohađao je i kurs engleskog jezika u Birmingemu (Engleska).
Kao duhovno čedo vladike Artemija monaški život započeo je kao iskušenik u manastiru Crna reka kod Ribarića na Badnji dan 1987. godine. Zamonašen je dve godine kasnije, a ime je dobio po Teodosiju Velikom, osnivačku monaškog opštežića. Jedno vreme je bio i vozač episkopa Artemija, a za igumana dečanskog postavljen je 1992. godine. Pod Teodosijevom upravom Dečani su sa svojih tridesetak monaha i iskušenika postali najveći muški manastir u SPC. Njegovom rukopolaganju za episkopa 2004. godine prisustvovalo je 17 arhijereja Srpske i Grčke crkve.
U javnosti je malo poznato da je majka vladike Teodosija, takođe, monahinja pod imenom Marta u manastiru Gorioč.
Milenko Pešić
[objavljeno: 31/08/2008]
.jpg)
