Izvor: Politika, 30.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neostvarena ljubav kolportera Ljubiše
Milanovački ulični prodavac novina i pesnik Ljubiša Glišović nedavno je organizovao slavlje povodom rođendana svoje prve i jedine ljubavi, iako se ona odavno za drugog udala
Gornji Milanovac – U gradu pod Rudnikom, za poslednjih 60 godina, bila su samo četvorica kolportera, kako se nazivaju ulični prodavci novina. Prvi je bio Mile Pikavica: sav njegov „EPP” svodio bi se na povremeni povik: „Novine!”. Drugi, Božo Ciganin, zvani Mendes >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Frans, svojim stalnim mušterijama ubacivao je jutarnje novine kroz otvorene prozore kuća ili ostavljao na pragu, a naplaćivao ih je poslednjeg dana u mesecu. Treći, Milan Džof, bio je pravi galamdžija. Kada bi na naslovnoj strani „Politike” ili „Večernjih novosti” osvanula Titova fotografija, vikao bi ulicom: „Ide, ide plavi voz i u njemu Tito Broz!”.
Tri decenije posle njih, kolporterstva se prihvatio tridesetogodišnji pesnik Ljubiša Glišović i odlučio da mu to postane zanimanje. Prodaje lokalne „Takovske novine” i „GMPRES”. I – zaljubljen je do ušiju, bogami i više od toga. Ta ljubav kao da je preslikana iz nekih davno prošlih, romantičnijih vekova.
– Zaljubljen sam u Snežanu više od 15 godina. Znate, prva ljubav zaborava nema. Nije među nama bilo ništa „onako”, već prava platonska ljubav, ali i to je nešto. Posle se ona udala, za koga, ne mogu da vam kažem, ali ja je i dalje mnogo volim – priča nam Ljubiša.
Kad je neko zaljubljen, onda pesme piše. Štampao je Ljubiša dve zbirke stihova, obe nose ime njegove ljubavi i svaka od stotinu pesama u njima naslovljena je sa „Snežana”. Izdavači su bile novinske kuće čije novine prodaje, finansijeri mušterije koje od njega štampu kupuju. Potom je, na gradskom trgu, bila promocija kakvu grad, pričaju svedoci, nikada nije video.
Ni tu se nije zaustavio. U diskoteci „Babilon” je, ovih dana, proslavio 32. rođendan „svoje” Snežane. Zvanice su bili novinari, kamermani, mušterije, bilo je i nezvanih, ali dobrodošlih. Svih, osim slavljenice. U ponoć se pogasiše svetla, a diskoteku su osvetlile 32 upaljene svećice sa rođendanske torte. Uz pesmu „Danas nam je divan dan”, svi su gosti duvali u plamičke svećica.
– Koštalo me je 500 evra, ali ne žalim. Čitao sam i pesme posvećene njoj. Njene prijateljice su mi rekle da joj se pesme mnogo sviđaju i da joj je drago što sam joj slavio rođendan. Malo mi je žao što i Snežana nije došla, a ostavio sam joj pozivnicu u poštanskom sandučetu. Ali jednom će, valjda, doći jer ću, od sada, svake godine štampati po jednu zbirku pesama njoj posvećenih i svakog oktobra obeležavati njen rođendan – nalazi utehu u nadi kolporter Ljubiša Glišović.
B. Lomović
[objavljeno: 31/10/2008]
