Izvor: Politika, 16.Avg.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodno posebno telo za prevenciju narkomanije
Beogradska policija već godinama radi preventivno u saradnji sa Ministarstvom prosvete, potrebno angažovanje centara za socijalni rad i gradskih vlasti
Suština našeg rada je ohrabrivanje mladih da se odupru onima koji im ponude drogu. A jedan zavisnik u taj svet uvodi druge iz svog okruženja, narkomani stvaraju homogene grupe, retko prihvataju nekoga ko nije zavisnik. Jedan narkoman tokom svoje „karijere” na drogu navuče još troje. Da bi suzbili ovo zlo, počeli smo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se bavimo i prevencijom koja je za društvo jevtinija od represije. Naša ciljna grupa su mladi kojima još nije ponuđena droga, kaže Lambe Đorejlijevski, šef Odseka za prevenciju narkomanije u Policijskoj upravi za grad Beograd, jedinog te vrste u Srbiji.
Ovaj odsek deo je čuvenog „Četvrtog odeljenja”, čiji pripadnici su zaduženi za rasvetljavanje krivičnih dela u vezi sa drogom. Dok jedni inspektori vode direktnu borbu protiv narko-mafije, njihove kolege vode podjednako važnu bitku za mlade i njihove porodice. Odsek je osnovan 2006. godine, ne zato što je to preporučeno na osnovu nekog od toliko pominjanih evropskih standarda, već zato što je među ovim inspektorima prepoznata potreba da se jasno profiliše rad na prevenciji kako bi tražnja na ilegalnom tržištu droge bila što manja. Đorejlijevski iza sebe ima iskustvo nastavnika, što je od značaja prilikom tribina u školama, pa i komunikaciji sa prosvetnim vlastima. Njegovi saradnici i on do sada su održali oko 1.200 predavanja, pa ako je na svakom od njih bar jedan učenik ohrabren da odbije ponuđenu drogu, rezultat je i te kako vredan.
– Naše društvo trebalo bi više pažnje da posveti ovom segmentu suzbijanja narkomanije. Tim poslom bi trebalo da se bavi neko multidisciplinarno telo. Ministarstvo prosvete sarađuje sa nama, ali mi radimo samo na području Beograda gde bi bilo dobro da u gradskoj upravi postoji posebna kancelarija koja bi se bavila prevencijom narkomanije. Centri za socijalni rad morali bi biti uključeni u ovaj rad – objašnjava Đorejlijevski.
Predavanja koja održavaju ovi inspektori organizuju se za učenike četvrtog i sedmog razreda osnovne škole. Procenjeno je da je pravi trenutak za tu edukaciju pred prelazak u starije razrede i kasnije u tinejdžerskom uzrastu. Sedmi razred je izabran umesto osmog, jer učenici završnog razreda imaju puno obaveza oko male mature i izbora srednje škole pa bi ova predavanja verovatno imala slabiji efekat.
– Odabrali smo taj uzrast, pri kraju osnovne škole, jer deo mladih, posebno u rubnim područjima Beograda, ne upiše srednju školu, pa bismo ih tako ispustili iz programa prevencije narkomanije. Odlazimo naravno i u srednje škole, posebno uoči ekskurzija. U dva navrata smo sprečili odnošenje droge na ova putovanja. Dešava se da đaci ponesu količinu droge dovoljnu da „odeljenje proba” – kaže Đorejlijevski ističući da su ekskurzije i proslave mature događaji kada škole moraju da odlučno preduzmu mere na prevenciji narkomanije.
Prisustvo đaka se, u saradnji sa nastavnicima, ostvari, ali problemi nastaju kada treba održati predavanje za roditelje. Iako je većini jasno da je narkomanija jedan od najvećih problema koji može da snađe porodicu, odziv je loš.
– Roditelji su zapravo najslabija karika u toj priči. Zaneti karijerom, borbom za egzistenciju ili jednostavno nezainteresovani – slabo se odazivaju na predavanja. O tome najbolje govori primer iz jedne škole gde se od 500 pozvanih roditelja, odazvalo njih sedmoro, od čega su dvoje ujedno i nastavnici čija deca idu u tu školu – konstatuje Đorejlijevski.
Ipak, dešava se da u ovaj odsek dođu roditelji zabrinuti što su deca počela da im se drogiraju. U samim porodicama, što je valjda odraz mentaliteta, najviše snage i volje za pomoć deci koja su krenula stranputicom pokazuju majke, dok očevi, govori iskustvo, izbegavaju da se suoče sa ovim problemom. I iskustva bolnice za lečenje zavisnosti, gde je u programu lečenja pacijenta, koji je time što je postao narkoman pokazao da nema snage da se sam odupre drogi, neophodno prisustvo bliskog srodnika – u 97 odsto slučajeva neposrednu podršku daju majke.
Sudska praksa je značajna za generalnu prevenciju, posebno ako su izrečene kazne bliže zakonskom maksimumu i bilo bi dobro kada bi javnost bila upoznata s tim presudama sa pažnjom kojom mediji isprate trenutak hapšenja nekih većih narko-dilera. Pravosuđe odnedavno sprovodi meru opurtuniteta, odnosno onima koji su prvi put optuženi za posedovanje droge umesto zatvorske kazne izriče se mera obaveznog lečenja, što je zaživelo u praksi Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu.
----------------------------------------------
Ne postoji „uživanje” droge
Đorejlijevski smatra da je, iz ugla prevencije, neprihvatljivo da se koristi termin „uživanje” droge, što asocira da je reč o nečem prijatnom. Iako je SZO izbacila termin „uživanje”, u Krivičnom zakoniku Srbije član 247 zove se „Omogućavanje uživanja opojnih droga”. Isto tako nije poželjna ni reč narkotik, budući da se ova sredstva u medicini korite za uspavljivanje.
Milan Galović
objavljeno: 17.08.2012.
