Izvor: B92, 14.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodna veća zaštita potrošača
Beograd -- Potrošači u Srbiji uglavnom nisu upoznati sa pravima koja imaju kada svojim novcem plaćaju određene usluge, a još manje znaju kako da zaštite svoje interese. Zaračunavanje veće cene, propust da se roba proda svima po istim uslovima, nepostojanje deklaracije, manjak težine i količine, loš kvalitet usluga - to su samo neki od primera kršenja prava potrošača u većini prodavnica u Srbiji.
Da bi se građani zaštitili od toga, treba da pozovu inspekciju koja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi morala da utvrdi situaciju i kazni prodavca ili proizvođača. Ipak, kako za B92 kaže ministar za trgovinu Slobodan Milosavljević, iako postoji Zakon o zaštiti potrošača, mali broj građana koristi odredbe tog zakona: "Kvalitet prehrambenih proizvoda kontrolišu sanitarna ili poljoprivredna inspekcija. Kada građani dođu u situaciju da im se nudi nešto što se zove čisti voćni sok a unutra je jedan procenat voća, trebalo bi da s tim proizvodom odu u nadležnu inspekciju, da pozovu medije da to snime i da, na taj način, praktično proizvođača anatemišu i da ne dozvole nikome da nama kao potrošačima manipuliše", kaže Milosavljević.
Bezbroj je primera kršenja prava potrošača. Recimo, svuda se po izlozima prodavnica mogu videti obaveštenja o rasprodajama. Procenti koji su prikazuju kao sniženje kreću se od 50 do 70 odsto. Međutim, realnost je drugačija. Cena robe je snižena za samo jedan procenat, a ponekad sniženja uopšte i nema. Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača Beograda kaže da je mali broj onih koji u potpunosti znaju koja su osnovna prava potrošača i šta ona znača: "Apsolutno mora da postoji istaknuta maloprodajna cena po kojoj se taj proizvod prodaje. To je osnovni deo prava potrošača, mada se, nažalost, ovih dana srećem sa jednim zahtevom nosilaca drugih interesa i dosta žestokom kritikom na deo naših aktivnosti koje se tiču potpune informisanosti potrošača o cenama, ne samo u ovom delu koji se odnosi na snižene cene, već i kada se radi o cenama u originalnom pakovanju. Dakle, da se iskažu cene i po originalnom pakovanju, ali i po jedinici mere, jer iskazana cena po jedinici mere jedina je za potrošača jasna i pristupačna cena, i uporediva sa cenama istih takvih proizvoda drugih proizvođača. Jedan deo nosilaca drugog interesa, koji se okupljaju u udruženjima preduzetnika, veoma ozbiljno pokreće kampanju da se uopšte ne propisuje obaveza isticanja cena robe i usluga, što bi posebno u našim uslovima dovelo do još većeg haosa od onog koji je na granici podnošljivog", kaže Petar Bogosavljević.
Da je trenutno stanje u Srbiji i Crnoj Gori na polju zaštite potrošača, nezadovoljavajuće i da zahteva suštinske reforme, pokazuje i izveštaj Savetodavnog centra za ekonomska prava i pitanja. Pravni savetnik tog centra Judžin Stjuart navodi da se na ovdašnjem tržištu nalazi prilična količina proizvoda drugorazrednog kvaliteta. Stjuart naglašava da postoji opasnost da velike kompanije zanemare, a u nekim slučajevima i ozbiljno ugroze prava potrošača: "Dobar primer toga jeste kada se na tržištu pojave nebezbedni proizvodi, a u Srbiji se može videti dosta proizvoda niskog kvaliteta. Postoji opasnost da zbog nedostatka aktivne implementacije Zakona o zaštiti potrošača, u Srbiju budu uvezeni proizvodi koji ne bi mogli da se nađu na tržištima u Evropskoj uniji. Kako se razvija tržišni sistem, tako opasnost postaje veća da loši proizvodi budu prodavani, a da niko ne pruža zaštitu potrošačima", upozorava Stjuart iz Savetodavnog centra za ekonomska prava i pitanja.
Iako već postoji nekoliko nacrta zakona koji bi trebalo da obezbede zaštitu potrošača, oni nisu bili usvojeni u prethodnom skupštinskom sazivu. Prema rečima ministra trgovine Slobodana Milosavljevića, najvažniji su Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o turizmu i Antimonopolski zakon.
