Izvor: B92, 03.Jan.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodna pomoć narodnim kuhinjama
Beograd -- Vlada i Crveni krst obezbedili su novac za funkcionisanje narodnih kuhinja tokom zime, ali već na proleće brojni građani mogli bi da ostanu bez ove pomoći.
Skoro 22 hiljade građana Srbije primorano je da zbog malih ili nikakvih primanja svakog jutra strpljivo čeka kako bi uzeli jedan topli obrok koji im obezbeđuje država. U redu ispred šaltera narodnih kuhinja ima svih generacija - dece, penzionera, radno nesposobnih lica, ali i radnika koji su osatli bez posla >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili rade za bednu platu.
Svetlana Čekajević ima 82 godine i godinama je korisnik narodne kuhinje u centru Beograda.
Ona prima penziju nasleđenu od muža i, kako kaže, to joj nije dovoljno da pokrije sve životne troškove.
"Penzije nikakve, srednje. Dok poplaćamo dugove, krov nad glavom, šta ostane. Inače, ovi što nam daju hranu kažu da nemaju više", kaže Svetlana.
Svetlana je među pet i po hiljada korisnika narodnih kuhinja u Beogradu koje na 28 lokacija nude ovaj obrok tokom čitave godine zahvaljujući novcu koji obezbeđuje gradska uprava.
Narodne kuhinje u Beogradu počele su sa radom početkom devedesetih godina 20. veka zahvaljujući anonimnoj donaciji jednog Beograđanina koji je tada živeo u inostranstvu. Tada je bilo 100 korisnika.
Vlada Đukić, sekretar za socijalnu zaštitu Beograda, kaže da se redovni besplatni obrok deli na 28 lokacija u glavnom gradu.
"Ovaj obrok je mnogim ljudima možda i jedini. To je 500 mililitara kuvanog obroka, 300 grama hleba i to zadovoljava 50 odsto energetskih i nutritivnih vrednosti odraslog čoveka", kaže Đukić.
U čitavoj zemlji ove zime besplatan obrok moći će da dobije 21.735 ljudi u 58 opština, zahvaljujući novcu koji je izdvojilo Ministarstvo rada i socijalne politike.
Međutim, kako je rekla Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, taj novac će potrajati tri meseca i zato su u ovom programu samo, kako kaže, najugroženiji među ugroženima.
"Korisnike određuje Centar za socijalni rad, Crveni krst i predstavnici lokalne samouprave. Naravno da zavisno od kategorije koja se opredeli da može biti korisnik a to su uvek ljudi sa najnižim nivoom primanja, stari i bolesni", kaže ona.
"Inače, kada se promeni kategorija, kada se kriterijumi naprave malo širi, svakako da bi većem broju ljudi dobro došla ova vrsta pomoći", navodi Vesna Milenović.
Problem finansiranja narodnih kuhinja nastao je sredinom ove decenije, kada su međunarodne humanitarne organizacije, zbog stabilizacije situacije u Srbiji, počele da šalju novac u neke druge regione.
Veliki broj stalnih narodnih kuhinja sada iz svog budžeta finansiraju lokalne samouprave, pa tako redovan topli obrok besplatno mogu, pre svih, da dobiju najugroženiji građani Beograda, Novog Sada, Šapca, Kragujevca ili Novog Pazara.
