Izvor: Politika, 21.Jul.2012, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodna kontrola prikupljanja pomoći
Pre nego što organizuju humanitarne akcije građani bi trebalo da provere mogućnosti lečenja o trošku države
Zahtev lekara Univerzitetske dečje klinike u Beogradu da se zaštiti profesionalna čast bolnice povodom slučaja dečaka DŽ. T., kome je pre dva meseca transplantiran bubreg o trošku države, a ispostavilo se da je za njega sprovedena humanitarna akcija u kojoj je prikupljeno 40.000 evra za operaciju, podigla je veliku prašinu u javnosti. Da li je bilo zloupotreba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ovoj situaciji istražiće MUP, jer je Ministarstvo zdravlja odlučilo da njima prijavi slučaj.
U Srbiji, kako saznajemo, ne postoji procedura po kojoj bi neko za sebe ili za blisku osobu mogao da dobije potvrdu za lečenje o trošku države, pa je neophodno prikupiti novac kroz humanitarnu akciju. U takvoj situaciji, među očajnim pacijentima i porodicama, moguće je da se pojave i oni koji prikupljaju novac za lečenje koje bi se inače moglo obaviti o državnom trošku.
Prim. dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, smatra da humanitarne aktivnosti moraju da budu podvrgnute kontroli i da ta oblast mora da se uredi kako se ne bi dešavale zloupotrebe i ponavljali neki negativni slučajevi iz prošlosti.
– Treba proveravati na koji način su završila sredstva koja su sakupljena za tu namenu. Najpre treba iscrpiti svaku mogućnost države da li može da pomogne i da li slučaj pacijenta ispunjava sve uslove za slanje u inostranstvo – objasnila je dr Radosavljević.
Nemaština je osnovni razlog zbog kojeg porodice u Srbiji odlučuju da pokreću akcije za prikupljanje novca kojim bi se platila neka operacija. Većina je sasvim opravdana, jer je to jedini način da neko dobije mogućnost za ozdravljenje, ali ima i onih koji zloupotrebljavaju nečiju bolest, ali i poverenje ljudi koji daju novac. Pozivi za prikupljanje novca onima koji su u nevolji postoje svuda, na „Fejsbuku”, „Tviteru”, ima i onih koji sa slikom deteta idu od vrata od vrata skupljajući pomoć, a neke akcije se organizuju i putem medija.
U Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da oni odobravaju pokroviteljstva zainteresovanimorganizacijama i stručnim i strukovnim udruženjima koje rade na unapređenju zdravlja i da kontrolišu samo one kojima odobre pokroviteljstvo ili finansijsku podršku.
Nikola Grubor, predsednik Udruženja dijaliziranih pacijenata u zdravstvenim ustanovama, kaže da je činjenica da su roditelji često u panici kad saznaju da im je dete bolesno, pa da to predstavlja ograničavajući faktor u donošenju odluka o lečenju. Roditelji pre nego što odluče da organizuju humanitarne aktivnosti, smatra on, moraju da se obrate lekaru i Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja (RFZO).
– Znam da se odobravaju sredstva za transplantaciju dece u inostranstvu. Mislim da su lekari dovoljno informisani o svim situacijama i da lepo objašnjavaju roditeljima šta treba činiti. Deca koja imaju od osam do 10 kilograma, šalju se na transplantaciju u Italiju, a ona sa manjom kilažom treba da idu u Francusku. Ali, bio je slučaj da je strani doktor došao u Srbiju i operisao dete. Za odrasle je situacija drugačija, jer država ne finansira presađivanje organa u inostranstvu i ne postoji mogućnost refundacije troškova – istakao je Grubor.
RFZO svoj deci kojoj je potrebna transplantacija bubrega, obezbeđuje da ona bude izvedena o trošku države, kaže Sanja Mirosavljević, pi-ar ovog fonda.
– Ukoliko stručnjaci smatraju da ova operacija, iz medicinskih razloga, ne može da se obavi u Srbiji, onda fond plaća troškove operacije u inostranstvu – kaže Mirosavljevićeva.
Pomenuti razlozi mogu biti različiti, a najčešće je što kod nas ne može da se nađe adekvatan davalac, odnosno što organ najbližih srodnika ne odgovara obolelom.
Sanja Mirosavljević kaže da osiguranik može da bude upućen u inostranu zdravstvenu ustanovu na lečenje oboljenja, stanja ili povreda iz takozvane liste oboljenja, pod uslovom da su iscrpljene sve mogućnosti lečenja u Srbiji, uključujući i dovođenje inostranog medicinskog stručnjaka, osim u slučaju upućivanja pacijenta radi lečenja kardiovaskularnih oboljenja, objašnjava Mirosavljevićeva.
Danijela Davidov-Kesar
-----------------------------------------------------------
Moguće krivično delo prevare
Na osnovu navoda teksta „Prikupljali pare, a dete operisano besplatno”, objavljenom juče u „Politici”, moglo bi se zaključiti da postoji potreba za obavljanje određenih provera od strane policije, kažu u MUP-u Srbije, ističući da će odluka biti doneta po prijemu dopisa iz zdravstvenih institucija. Policija do sada nije rasvetljavala moguće zloupotrebe u sve češćim humanitarnim akcijama koje se odvijaju uz podršku medija, ali to mora da učini u slučaju da neko od građana izrazi sumnju u motive organizatora i o tome obavesti MUP. Jedan od retkih procesuiranih slučajeva prikupljanja novca u navodne humanitarne svrhe odnosi se na fond bivše manekenke Katarine Rebrače, gde je, zbog sumnje u nenamensko trošenje prikupljenog novca, u toku sudski postupak.
„Samo pozivanje na humanitarne donacije nije krivično delo. Ako bi se prikupljeni novac iskoristio za druge svrhe, moglo bi se govoriti o krivičnom delu prevare a, zavisno od detalja slučaja, i o zloupotrebi maloletnika”, kažu u MUP-u Srbije.
Ulično prikupljanje novca za navodne zdravstvene potrebe, gde se pre može govoriti o prosjačenju nego o humanitarnoj akciji, zbog malih suma koje daju pojedinci, ne može biti krivično delo već eventualno prekršaj iz oblasti javnog reda i mira.
M. G.
objavljeno: 21.07.2012
