Izvor: Politika, 25.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodna bolja kontrola sprovođenja „Bolonje”
Ako se prilagođavanje Bolonjskoj deklaraciji ne završi do 2010. godine imaćemo veliki problem, kaže Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta
INTERVJU: BRANKO KOVAČEVIĆ
Kapetan Mišino zdanje, današnja zgrada rektorata, staro je gotovo 150 godina. Deluje impozantno sa svojim mermernim stepeništem i rustičnim nameštajem. Provlačeći se između skela i merdevina na kojima majstori doteruju enterijer, dolazimo do rektorovog kabineta. Povodom stotog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broja lista „Politika.zip”, zvaničnih novina Beogradskog univerziteta, s rektorom Brankom Kovačevićem razgovarali smo o problemima prilagođavanja Bolonjskoj deklaraciji, Univerzijadi"
Studenti imaju veliki broj primedbi na usaglašavanje gradiva sa Bolonjskom deklaracijom, što je naročito izraženo na društvenim fakultetima. Na koji način rektorat kontroliše ovo prilagođavanje?
Ne mogu samo rektor i prorektori kontrolisati svaki fakultet pojedinačno. Mi smo organizovani u okviru četiri grupacije nauka, s druge strane imamo dekane koji su i te kako odgovorni za proces reformi, koliko i rektor. Nema tog rektora koji može sam nešto da uradi, ako nema podršku dekana. On je samo prvi među jednakima. Činjenica je da se moraju stvoriti bolji mehanizmi kontrole kvaliteta sprovođenja Bolonjske deklaracije. Znate, to je jedan ozbiljan i mukotrpan posao, koji zahteva obostranu saradnju, kako studenata, tako i profesora, da bi se on obavio i dovršio na kvalitetan način. Oni bi, umesto da optužuju jedni druge trebalo da shvate sve ovo kao utakmicu. Takođe je potrebno da se konačno završi i proces akreditacija fakulteta. Ukoliko se prilagođavanje Bolonjskoj deklaraciji ne završi do 2010. godine, što je krajnji rok, proces nije uspeo. A onda bismo bili u teškoj situaciji i velikom problemu.
Kako tumačite činjenicu da je nakon trećeg kruga akreditacija samo polovina fakulteta dobila pozitivnu ocenu. Da li to utiče na kvalitet studiranja, ali i na kvalitet diplomiranih stručnjaka?
Oni koji se nisu akreditovali dobili su upozorenja, imaju sledeću priliku da se prijave, da urade posao kako treba i da podnesu adekvatnu dokumentaciju. Mnogi fakulteti nisu razumeli o čemu se radi i mislili su da ono što je staro mogu samo da nafriziraju, da postojeće nekako prilagode novom. Zato su i dobili upozorenja. Tačno se zna koliko studenata mora biti na predavanjima, koliko na vežbanjima. Ukoliko ima više studenata nego što je izvodljivo sa stanovišta kvalitetne nastave, zna se, mora se smanjiti njihov broj. Što se kvaliteta diplomiranih stručnjaka tiče, razlika je u dužini studiranja. Novi način vas tera da ubrzate studiranje, jer se tehnologija menja na svake tri, četiri godine i ništa vam više ne znači da po deset godina sedite na Univerzitetu, umesto da gledate da se što pre zaposlite. Svaka diploma mora da garantuje posao. To je cilj.
Kazali ste da je potrebno sprovesti reformu nastave tako da studije budu korisne sa stanovišta ponude i tražnje zanimanja na tržištu. Koliko se u tome odmaklo?
Od ove godine, bez obzira na to što nije završena akreditacija, vršiće se upis prema onome što je prijavljeno za akreditaciju i zato ove godine imamo nešto manje studenata, za nekoliko procenata, nego prošle. Napravili smo ugovore sa udruženjem poslodavaca, Privrednom komorom Beograda i sa Zavodom za zapošljavanje da bismo u stvari videli šta traži tržište, da li ima manjka ili viška nekog kadra" Studenti moraju da shvate da je znanje novac, kao i roba. To je jednostavno robna razmena.
Koliko je Beogradski univerzitet spreman za predstojeću Univerzijadu koja je već u julu i da li se rešilo pitanje smeštaja studenata iz studenjaka i dobijanja dodatnih bodova za volontere?
Pre pet godina krenulo se sa bombastičnim izjavama po pitanju Univerzijade, ali, nažalost, morali smo da redukujemo sredstva. Mislim da ćemo se nekako snaći. Do 20. juna isprazniće se studenjak, rešen je i problem smeštaja studenata, a volonteri će dobiti dodatna dva-tri boda.
Dragana Krstić
-----------------------------------------------------------
Stoti broj „Politike.zip”
„Politika.zip”, zvanični list Beogradskog univerziteta, koji se besplatno deli po prestoničkim fakultetima i studentskim domovima, danas je izašao stoti, jubilarni put. Pokrenute krajem prošlog oktobra, ove jedinstvene dnevne novine pod sloganom „Brže, kraće, mlađe” svakim radnim danom nađu se u rukama hiljada akademaca, objašnjava Aleksandar Apostolovski, glavni i odgovorni urednik lista.
- List je prilagođen mlađoj populaciji, za koju je poznato da slabije čita dnevnu štampu. Oslanjajući se na tekstove i fotografije „Politike”, obrađene u skladu sa našim sloganom, trudimo se da privučemo upravo takvu čitalačku publiku i da visokoškolcima približimo brend „Politike”. Postoji mogućnost da se „Zip”, kako naš list popularno zovu i čitaoci i novinari, pojavi i u slobodnoj prodaji na tržištu, ali konačnu odluku o tome doneće menadžment preduzeća „Politika novine i magazini” - kaže Apostolovski.
T. B.
[objavljeno: 26/03/2009]
