Izvor: Danas, 19.Nov.2014, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodan SPAS za osobe sa invaliditetom
Došlo je vreme za usvajanja republičkog i budžeta lokalnih samouprava za sledeću godinu. Ako za ovaj prvi moramo Boga da molimo da bude najmanje zlo, za drugi ne moramo. Sudeći po velikom broju vesti u kojima čitamo o rasipništvu i partijskom zapošljavanju, kojih se ne libe lokalni vlastodršci i direktori javnih preduzeća širom Srbije, ima i biće dovoljno para, samo te pare treba malo drukčije rasporediti.
Zakonom o socijalnoj zaštiti koji je donet još 2011. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << predviđen je niz usluga socijalne zaštite koje su potpora procesu deinstitucionalizacije i samostalnom životu osoba sa invaliditetom, čije su finansiranje trebale da preuzmu sve lokalne samouprave u skladu sa mogućnostima i potrebama u okviru stanovništva. Dosadašnja praksa je pokazala da je to zaživelo u vrlo malom broju gradova i opština, u većini uspelih slučajeva u nedovoljnom obimu i kao po pravilu uz izgovor nedostatka finansijskih sredstava. Pored navedenih, postoji i niz drugih dokaza na osnovu kojih se može videti da para ima, ali ne i političke volje da se podrži proces osamostaljivanja osoba sa invaliditetom.
Jedna od usluga predviđenih zakonom jeste takozvani servis personalnih asistenata. Ova usluga podrazumeva zapošljavanje jednog ili više personalnih asistenata za jednog korisnika, to jest za osobu sa invaliditetom, a nikako jednog personalnog asistenta angažovanog kod više korisnika/ca, u cilju poboljšanja kvaliteta života osobe sa invaliditetom, njenog punog integrisanja u društvo i doprinosa društvu u oblasti koja je uže interesovanje ili profesija osobe sa invaliditetom. Personalna asistencija je usluga koja se pruža punoletnim korisnicima/cama koje su angažovane u bilo kojoj sferi života, bilo da studiraju, rade, da se stručno usavršavaju ili angažuju u organizacijama civilnog društva, politici, sportu, kulturi i drugo. Servis personalnih asistenata je ulaganje države i društva koje se isplati. Ulaganje u razvoj čoveka i razvoj društva na polju ravnopravnosti nema cenu.
„SPAS“ je skraćenica imena projekta „Servis personalnih asistenata Srbije“, koji su od 2003. do 2005. godine sproveli Centar za samostalni život invalida Srbije (CIL) i Katolička služba pomoći (CRS) uz finansijsku podršku Agencije za razvoj Republike Irske (DCI). Ovaj projekat predstavlja početak ove priče, a kraja, nadamo se, nikada neće biti. Od jula 2010. godine korisnik sam personalne asistencije kroz, finansijski gledano, najuspešniji projekat ove vrste u Srbiji, koji uz podršku lokalnih vlasti u Nišu implementira NVO Centar za samostalni život - Niš. Broj korisnika je sa 10, koliko ih je bilo 2010. godine, narastao na 30 u 2014. Ovo je, uz Sombor, jedini ovakav projekat u Srbiji koji je preživeo promenu lokalne vlasti koja se desila nakon lokalnih izbora 2012. godine. I pored niza drastičnih primera kršenja zakona od strane bivše i sadašnje gradske uprave nadležne za finansiranje i monitoring ovog projekta u Nišu, servis ima dobre šanse da dobije finansiranje i u narednoj godini.
U Nišu je tako kako jeste, i naša situacija definitivno ostavlja pozitivan utisak na ljude koji se bave pravima osoba sa invaliditetom u drugim sredinama u našoj državi. Ali situacija sa ostatkom Srbije u ovom pogledu je katastrofalna. Od 2012. godine, nažalost, ima primera političkog revanšizma koji je u nekim sredinama bio uzrok da se ne odobri finansiranje ovakvog projekta. Jedan od primera je Novi Sad, gde za to postoje i materijalni dokazi. Neodgovornost gradske vlasti u Novom Sadu uvela je Centar „Živeti uspravno“ u milionske dugove zato što su živeli i finansirali servis na osnovu obećanja i potpisa gradskih otaca da će finansiranja biti. Kasnije su usledila odugovlačenja i izgovori, da bi čitav tok dobio kulminaciju u iznesenoj oceni o političkoj nepodobnosti.
Vrhunac neodgovornosti predstavlja primer prestonice, gde je personalna asistencija izbrisana iz dokumenata o službama podrške u oblasti socijalne zaštite, a da nije ni zaživelo njeno finansiranje. Ako ima koleginica i kolega koji moraju da ćute, ja ne moram i neću.
Pozivam sve gradonačelnike i predsednike opština u Srbiji, koji su u rukama držali projekte servisa personalnih asistenata, ili makar samo odlučivali o našoj budućnosti, da se kao jedini nalogodavci lokalnih budžeta pogledaju u ogledalo i najpre sami sebi odgovore u lice, zašto su ovde napravili toliku grešku i zašto ne finansiraju uslugu koja pojedincu omogućava samostalni život.
A nama neka odgovore da li je šteta koju nanose društvu i igra životima više stotina ljudi, ujedno i zvanični stav i zvanična politika njihovih političkih partija. Ovo znači da ne daju ljudima pravo na život. Ako se radi o tome, ako je aktuelni režim došao do te granice da razmišlja da je svako osnaživanje ljudi iz marginalizovanih grupa autogol, treba da budu svesni da svojim postupcima već izazivaju revolt. A ako slede evropski put, na šta nas svakodnevno podsećaju kroz naše pravo da znamo sve, onda treba da postoji politička volja iskazana predlogom budžeta za narednu godinu u kojima ćemo videti „SPAS“ u svim sredinama u državi.
Autor je predsednik Resornog odbora za zaštitu ljudskih prava GO Nove stranke u Nišu
