Izvor: RTS, 10.Okt.2016, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neobična životna priča Jasne Plavšić
Jasna Plašić je sasvim obična devojka sa neobičnom životnom pričom. Iako bez vida iz rodne Studenice došla je Beograd zbog obrazovanja.
Zbog tumora je u četvrtoj godini ostala bez vida. Podrška najdražih, pre svega roditelja i sestara, povela je petanestogodišnju Jasnu Plašić iz Studenice u glavni grad, u školu za učenike oštećenog vida ''Veljko Ramadanović''. Ovde je od petog razreda osnovne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << škole, sada je drugi srednje i uči za PTT tehničara.
"Naučila sam prvo što je najbitnije da se krećem sama, da čitam, da olakšam sebi u svemu. Dosta sam uspeha postigla ovde i medalja", kaže Jasna.
Pet godina je uz pomoć nastavnice učila samostalno da se kreće i sada može u bilo koji deo grada.
Na državnom takmičenju u samostalnom kretanju sa belim štapom bila je najbolja. Nije bilo lako doći do ovog cilja, jer u Beogradu je nedovoljno signalizacije za slepe i slabovide.
Zbog ovoga, ali i drugih prepreka slabovide osobe najviše vremena provode baš u svojim domovima. Jasna sada sama prelazi i najprometnije raskrsnice.
"Sve sa štapom prvo napipam svaku prepreku pa onda pređem", navodi Jasna.
Ne ''muči'', kaže Jasna, više nikoga. Najviše voli da čita, a u školi ima mnogo knjiga. Volela bi da posle srednje, upiše višu školu. U tome će joj sigurno, kao i do sada, pomoći sestre.
"Baš veliku podršku mi daju. Da nije njih možda ne bih ni saznala za ovu školu", ističe Jasna.
Kod roditelja u rodnu Studenicu ide jednom mesečnom, toliko joj obaveze dozvoljavaju. Život želi da nastavi u Beogradu, gde će do svojih ciljeva, kaže, lakše stiće.
